У отвореном писму студенти су поручили да би Николићев и Вучићев одлазак у Поточаре значио учешће у директном удару на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као "творевина настала на наводном геноциду".

Студенти поручују да српски народ највише боли чињеница да сви они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намјерно не желе да виде више од 3.000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до 1995. године.

"Напомињемо да је од овог броја више од 70 одсто цивила и то, углавном, масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац Насер Орић на прослави двије године од оснивања муслиманске војске у Сребреници, када је набројао српска села која је разарао", наводи се у отвореном писму.

Студенти из Србије и Српске истичу да су све жртве једнаке, али да данас постоји тенденција да се прикаже да српске жртве нису вриједне помена, обиљежја и резолуције.

"Да не набрајамо друге злочине над Србима о којима се ћути - у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим мјестима", подсјећа се у отвореном писму.

Према њиховом мишљењу, одлазак у Поточаре за посљедицу би имао имплицитно признавање наводног геноцида, сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг вриједности, давање оправдања британској резолуцији у Савјету безбједности и проглашавање српског народа геноцидним.

У писму се наводи да је резолуција у Савјету безбједности директан удар на српски народ са намјером да се прогласи геноцидним, као и на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се додатно обезвриједило више од 3.000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену слободу и стварање.

Студенти сматрају да доношење резолуције у Савјету безбједности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење препреке ка могућем помирењу два народа, те да је геноцид у Сребреници измишљен да се два народа никада не помире.

Они истичу да је нељудски негирати злочин, али да нико поштен и истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих јесте и Ефраим Зуроф, директор центра "Симон Визентал" у Јерусалиму који је изјавио, поредећи са Руандом и холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид.

"Познате су вам контроверзе око овог злочина које теорију геноцида доводе у питање - од тога да ли су и колико убијени, стријељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са Војском Републике Српске, преко тога да велики број `стријељаних` и данас живи широм свијета или су убијени прије ових догађаја, до тога да је Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и ратни предсједник Извршног одбора у Скупштини општине Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500 до 1.000 људи.

Као и до посљедње пресуде генералу /Здравку/ Толимиру у којој се тврдњом о 4.700 убијених негира званична верзија од више од 8.000 наводно стријељаних. Један убијени је много, али овдје је и много недосљедности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду", наводи се у отвореном писму.

У писму се наводи да српски студенти не желе да стоје по страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске, те да српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима.

"С тога вам се обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да слиједите политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи", истичу студенти.

Студенти су поручили да се предсједник и премијер Србије налазе у историјском тренутку у којем својим поступцима могу спријечити да будућа покољења широм свијета о српском народу уче као о геноцидном и да велике жртве српског народа у том рату буду заборављене.

"Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид. Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су муслимански представници и представници западних земаља обиљежили српско страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Србије, да поново идете тамо. Због свега овога позивамо вас да не идете у Поточаре 11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребреници у Савјету безбједности", наводи се у отвореном писму.

У писму се позивају сви српски студенти, гдје год да живе, као и сви грађани, организације, партије и људи да подрже истину о Сребреници.