На прсте једне руке могли би се набројати Херцеговци који су у претходних двадесетак година били министри у Влади Републике Српске.

А други пут узастопно ова регија у Српској није добила ниједан ресор, а обје Владе, ону из 2018. те нову из 2022. године, бирао је Радован Вишковић.

Посљедњи пут када је на Тргу Републике сједио министар из југоисточног дијела Републике Српске било је 2014. године, а тада је ресор породице, омладине и спорта повјерен Фочанки Јасмини Давидовић из Социјалистичке партије.

Прије ње, министар из Херцеговине био је Радивоје Братић из Невесиња, а водио је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС од 2006. до 2010. године.

Да ли се ради о повјерењу у стручност кадрова, или чињеници да је овај дио Српске стотинама километара далеко од Бањалуке, па изборни плијен не може да стигне до југа, питања су која се различито тумаче од стране власти и опозиције.

Илија Таминџија, посланик СНСД-а у НС РС, који иначе долази из Невесиња, сматра да је у овом случају на дјелу популизам.

“Популистичка прича је она коју народ воли да чује. Народ воли рећи да је ненормално да нема из Херцеговине, али овдје се мора сагледати реална прича. Наш однос са Владом је био доста коректан, а имам обичај да кажем да су и предсједник Владе и министар финансија, који су јако благонаклоно гледали на све пројекте у Херцеговини, били искрени Херцеговци ако ћемо гледати са те стране”, поручује Таминџија.

Он каже да је тачно да би Херцеговци били задовољни кад би неко из ове регије дошао у Владу, али да је мање битна чињеница одакле министри долазе.

“Ако буду радили свој посао, мање је битно одакле су. Наравно да грађани схватају да неко ко долази из наше регије има већи осјећај, али ако нема ресор који може да помогне тој регији, као што је овђе, рецимо, енергетика, те трговина и туризам и можда породица, омладина и спорт, питање је шта ви можете да допринесете ван тих ресора регији више него неки министар који је из Приједора, Добоја”, сматра Таминџија.

Што се тиче министарске фотеље, социјалиста Огњен Куљић сматра да би један ресор много значио том крају, али да је проблем тај што је много странака у власти, па се морају задовољити коалиционе жеље.

“Подсјетићу вас да је Социјалистичка партија 2014. године из источног дијела предложила госпођу Давидовић као министра. Имамо сигурно кадрове који би били добри министри, али опет понављам, све то зависи од коалиционе и националне распођеле. Као локалпатриота, кажем да би било пожељно да имамо представника, без обзира на то из које партије долазио”, каже Куљић, који такође представља Невесиње у НС РС.

Гачанин Максим Скоко, иначе посланик СПС у парламенту Српске, каже да би за односе унутар Републике било најбоље да свака од девет изборних јединица има бар по једног министра.

“Прихватам да Бањалука као највећа регија има три министарства, али би било коректно да свака изборна јединица да по једног министра, па да се остатак намири из највећих регија”, наводи Скоко.

Са друге стране, посланици који долазе из опозиције истичу да је срамно што Херцеговина нема свог представника у Влади РС.

“Ми смо задња рупа на свирали. Имамо ту несрећу да доносимо најмање гласова, па самим тим и у расподјели колача не добијемо ништа”, поручује Ђорђе Вучинић, посланик покрета “За правду и ред”.

Али, овај Требињац каже и да премијер Српске од понуђеног кадра из владајуће коалиције не би имао кога да изабере за министра.

“Онда бисмо имали бојазан да би СНСД могао предложити Илију Таминџију, НПС Јовицу Влатковића, СП Слободана Чомића, или не дај боже НДП Бојана Шапурића, па је боље да Херцеговина нема министра”, наглашава Вучинић.

Посланик СДС-а Огњен Бодирога наводи да би бар због историјског значаја Херцеговина морала да има најмање један ресор у извршној власти.

“Ми немамо министра због поданичког односа људи који су у власти, а долазе из Херцеговине, јер се они задовољавају личним амбицијама и неће да траже ништа за своје градове и регију из које долазе. Погледајте само какви су нам путеви. Шумска богатства, те највећа производња електричне енергије долазе из ове регије, а шта имамо. Није ни чудо што се људи исељавају”, рекао је Бодирога, који долази из Фоче.