.jpg)
Саопштење коалиције Савеза за промјене:
Да је жив и да види билборд који се надвио над мостом у Требињу, који носи његово име, Иво Андрић би моментално и безусловно вратио Нобелову награду. На великој слици у топлом загрљају кисело се смјешкају Додо, Вељо и Лука, борци отаџбинског рата са заједничких седам дана ратног стажа. Неупућени ће се упитати откуд Вељко Буђен у том сендвичу, а упућени знају да је поштени Вељо господар требињских вода илити човјек који, уз Додиков благослов, а без знања градске управе, једини има концесију на коришћење Требишњице и других рјечица и извора на територији града, и то на више деценија. Град од тога нема ништа, а шта имају Миле и Лука, тачно не знамо, али познајући их, сигурно је да имају доста. Ваља поред ХЕТ-ових пара узети који милион марака и од рибарства. Ако се од Вељових рибица праве само сардине за пакете којима се купују гласови и то је доста. Зато погледом немилосрдног копца «три мускетара» шарају мостом и околином, чувају Требишњицу, извор њиховог богатства и некако одозго, као да упозоравају грађане да их не дирају и да пазе шта раде. Него, изгледа су Додо, Вељо и Лука сметнули с ума ону народну да «ко не плати на мосту, платиће на ћуприји». А, мостарина се плаћа већ за шест дана. Дотле ће трајати и онај њихов кисели осмјех.
Шта Ви мислите о овоме?