Пројекат „ХЕС Горња Дрина“ уникатан је развојни и вишенамјенски пројекат на ријеци Дрини у Републици Српској.

Ријека Дрина, која осим специфичних хидролошких карактеристика, високом квалитету воде које има у изобиљу, у међународном, административном и политичком значају и контексту, била је и остала, синоним, како за границу између новонасталих, егзистирајућих држава, ентитета и општина, тако и различитих интереса и интересних група.

О њеном историјском значају и улози, као и много чему другом, што је уједно разликује и од свих других ријека на Балкану и шире, након дуго времена послије Андрића, биће написане њене нове странице историје.

Често непремостива баријера у инжењерском, политичком, али и сваком другом смислу, уједно је постала изазов за многе, домаће и стране инвеститоре, који су веома брзо препознали, а затим и упознали све њене ‘високе коте’, ‘историјске протицаје’, кањоне и брзотоке, сву њену скривену и нескривену љепоту, снагу и енергију, коју ни до дан данас, у пуном капацитету, нису успјели и на одговарајући начин искористити и укротити.

Зато је сваки изграђени објекат на овој ријеци, уједно и подухват вриједан сваке пажње, инжењерски и градитељски искорак, историјски пројекат, али уједно и мост/ћуприја змеђу стварних и вјештачких обала, између, обичним људима, видљивих и невидљивих интереса. Посебно данас, у вријеме глобалне енергетске кризе, гашења термоелектрана и имплемантације стратегије о нултој емисији ЦО2, односно интензивне потражње за енергијом из обновљивих извора.

Након деценија стагнације овог веома значајног енергетског, (водо)привредног, вишенамјенског пројекта, посебно за неразвијене регије и општине уз горњи ток ријеке Дрине, који је осмишљен од највећих ауторитета и инжењера бивше нам заједничке државе, односно низа неуспјелих аранжмана са многим, планетарно познатим енергетским компанијама, домаће, националне енергетске компаније, Електропривреда Републике Српске (ЕРС) и Електропривреда Републике Србије (ЕПС), ангажовали су своје експертске тимове, како би изградили један од најбољих и најефикаснијих преосталих хидроенергетских система из обновљивих извора енергије, на Балкану, Европи, али и шире.

Пажљиво осмишљен, интензивно развијан, посебно у посљедње двије године, до сада стручној јавности не толико познат примијењени аранжман и модел, који ће тек након његове реализације у цјелости, бити доступан јавности, вјероватно ће заузети запажено мјесто у стручној литератури и уџбеницима, као и кључни експерти заслужни за његов развој.

Међу њима, свакако и један од најзаслужнијих, који је с разлогом именован на чело експертског тима из Електропривреде Републике Србије, је и Владимир Марковић, Извршни директор за развој стратешких пројеката.

Захваљујући њему, као и одабраним експертима из различитих области, ‘ХЕС Горња Дрина’ је пројекат за који су обезбијеђене све нопходне дозволе и сагласности, укључујући и оне из области заштите животне средине и надлежних конкуренцијских тијела. Пројекат будућности, чија је реализација неупитна, упркос негативној кампањи и интензивним опструкцијама из домена политике, а затим и домена законодавне, судске власти, а које ће, након изостанка било какве стручне, правне и сваке друге аргументације која би угрозила овај пројекат, врло брзо постати прошлост. Прошлост, као и све друге баријере из прошлости, које су деценијама пролонгирале реализацију једног од најзначајнијих пројекта из обновљивих извора, уз пројекат ‘Горњих Хоризоната’, у Републици Српској и Републици Србији.

Све што нам је тренутно преостало за реализацију овог пројекта од свеопштег друштвеног, привредног и националног интереса, којег чине укупно три хидроелектране, ХЕ Бук Бијела, ХЕ Фоча и ХЕ Паунци, и за чије финансирање су обезбијеђена средства, је да стрпљиво сачекамо (не)надлежне да се прогласе ненадлежним и да ускоро поздравимо почетак главних радова на изградњи првих каскадних хидроелектрана на ријеци Дрини, након 57 година, колико траје наше стрпљење и чекање.

Атв