Генерални секретар СНСД-а Лука Петровиће изјавио је да грађани Херцеговине немају ниједан позитиван ефекат од народног посланика Небојше Вукановића и његових 3.000 КМ које прима мјесечно у Народној Скупштини Републике Српске, већ само негативне приче, „тровање мозгова“ и уношење раздора међу људима.
Петровић је истакао да тај “херцеговачки супермен“ како себе Вукановић предстваља у народу, никада ништа није за њега учинио, нема радних дана, већ се само бави фејсбуком, наступима у медијима, пљувачинама.
„Тај његов индивидулаизам или лични его неће допринијети бољитку ниједног грађанина у Републици Српској.То што он прича не може нормалан мозак испратити. То су само лажи, оптужне , инсинуације. Сви који су били уз њега напустили су га“, рекао је Петровић гостујући на Херцег ТВ.
Коментаришући Вукановићеве јучерашње иступе у медијмаи и оптужбе Драшка Становуковића да је заборавио своје саборце приликом посјете предсједника Србије Александра Вучића Бањалуци , Петровић је истакао да све то говори о његовој острашћености за фукцијама, наметању себе као битног иако га нико не доживљава озбиљно.
„Он је себе желио да види у првим редовима , али тако нису сматрали његови политички саборци.Свима су јасне неке ствари – да је рођен за губитника, да ради лицемјерно, наопако, нељудски. Таквима се зна гдје је мјесто.Међутим, познавајући њега он једну причу прича данас, другу сутра тако да не могу баш озбиљно да коментаришем такве нестабилне личности“, рекао је Петровић.
Он је додао да су се из Вукановићеве јучерашње „исповијести“ могли сазнати врло забрињавајући детаљи – шта је све радио и за које услуге.
„Најважнија му је његова промоција. Први је себе прогласио и за кандидата за члана Предсједништва БиХ, он жели да има успјешну политичку каријеру. Када то не успије сви су му криви. Сада сматра да га је и Драшко Станивуковић злоупотријебио за своју политичку каријеру. Станивуковић је, на овај или онај начин успио да буде и одборник и градоначелик, а он ништа.То њега боли, а не народ“, рекао је Петровић.
Петровић је поручио да су грађани ти који ће оцијенити рад, активизам и радну атмосферу, али и оне који само држе говоре зарад својих личних амбиција немајући иза себе ниједно добро дјело.
Шта Ви мислите о овоме?