И појави се, ипак, Родољуб Драшковић на неком од састанака Херцеговачког народног покрета.

Након салви критика на рачун власти у Републици Српској и Милорада Додика основао је, тако је то представљено ,опозициони Херцеговачки-народни покрет- Родољуб Драшковић.  Потом се, у јавности, појављивао у друштву челника СДС-а Мирка Шаровића .Након тога се неко вријеме није  оглашавао, а онда се, недавно, похвално изразио на рачун одлуке локалне власти, дакле локалног СНСД-а.

Локални медији су пренијели да је “Драшковић рекао да је доношење скупштинске одлуке о оснивању слободне зоне у Требињу поздравио најуспјешнији привредник  града Родољуб Драшковић који је нагласио да ће овакав вид удруживања и прилагођавања привреде законима слободног тржишта довести до бољих пословних резултата компанија које су претежни извозници, привлачења нових инвестиција, а самим тим и повећања стандарда  свих грађана”.

Наравно ова одлука иде њему у корист и природно је што је и подржава.

Више ништа и никога не критикује нити се политички експонира. Занимљиво.

Још интересантније је то што је носилац листе ХНП-а Славко Вучуревић човјек који је надалеко познат, али не по политичкој мудрости него по иступима који су Требиње дуго држали на мјесту број један по негативним и непримјереним порукама и рјечнику тадашњег првог човјека града и његових тадашњих сарадника.

Оно “добро”  што је Вучуревић урадио  за појединце јесте што је запослио бројне чланове своје ближе и даље породице, а ухљебио и сараднике за које је сматрао да су му десна рука.

Испоставило се да је “хранио” своје непријатеље, јер су након локалних избора 2016. године многи од њих, одмах након његовог изборног пораза, прешли на другу страну.

Незаобилазно је поменути да ни Славку ни садашњим властима у граду такви не могу бити десна рука. Могу бити само слијепи послушници све до момента кад владајућу структуру замијени нека друга, па онда опет покушају да изведу исти маневар- прескок у друге редове.

Али, оно због чега је Славко Вучуревић посебно лош избор за, назови, опозицију , а можда добар за власт у граду јесте и чињеница да за њега ни 2016. године, а ни сада неће гласати неки ближи чланови породице. Како онда очекивати да неко ко близак није заокружи његово име на листи.

Да ли је Родољуб Драшковић свјесно бирао Славка Вучуревића за прво мјесто на његово листи- показаће вријеме , а и његове политичке и бизнис комбинаторике.

Оно што се већ сада да наслутити јесте да ће страну мијењати по личном нахођењу и без неких идеала и принципа – баш као што је то више пута радио и до сада. Наш извор, близак кнезу од Херцеговине, каже да Драшковић поново покушава да успостави добре односе са представницима власти у Требињу.

Ништа неочекивано и ништа што већ нисмо наговјештавали, судећи само према досадашњем понашању Родољуба Драшковића.

Оно што је интригантно јесте понашање, како је већ назвасмо, назови, опозиције. Ћуте и праве се невјешти. А невјешти сигурно нису, јер многи су само такозвани опозиционари који раде за своје интересе у чему их никакве моралне догме не спречавају да се понашају у супротности од политике коју заступају.

И, тако- и прије почетка званичне кампање може се наслутити “побједник” локалних избора у Требињу.

Чини се да на овим изборима у овом граду готово сви раде за једну страну- за садашњу власт у Требињу. Они који се мало разликују не нуде ништа што би их издвојило на површину, и углавном само “сабирају” лоше потезе противника. То је већ виђено и нема ефекта.

Али, да се мало вратимо на кнеза. Он плеше неки свој плес, а “партнере” за игру бира у зависности од његових расположења и тренутних пословних идеја,визија и потреба. Све за личну  корист, никако за добро заједнице и народа коме припада.

А његови „партнери“  ваљда имају своје разлоге што опет уче кораке нове кнежеве „поскочице“....

 А, у посљедње вријеме, јавност има прилику и да слуша и чита атаке Родољубовог брата Вука Драшковића на српски народ у Црној Гори и Српску православну цркву.

Ако се свему овоме додају пријатељске и пословне везе Родољуба Драшковића са Милом Ђукановићем и ДПС-ом можда се у свему може и повући паралела и извући понеки закључак. За све то вријеме и један и други  на српским територијама живе и стварају....

Али, о томе неком другом приликом.

Сада ће бити занимљиво шта ће кнез од Херцеговине смислити током предизборне кампање и за кога ће се он политички „борити“.

А требињска опозиција....неки ће вјероватно, у времену након избора, показати шта су „осмишљавали“ због кога и за кога.