У групи усвојених закључака – које су на ванредној сједници, сазваној због рјешења Окружног привредног суда, предложили одборници ПДП-а, ПУП-а, и СДС-а – градоначелник се задужује да формира делегацију од представника свих нивоа власти и интересних страна за састанак са високим представником у БиХ Валентином Инцком, а са циљем да „издејствује да надлежна комисија за државну имовину БиХ узме у разматрање захтјев Града Требиња у вези са располагањем имовином у бившој касарни“.

Скупштина града такође „захтјева од Епархије ЗХиП да одустане од преузетих правних радњи према Граду Требињу, који могу имати вишемилионске негативне посљедице за град, те да се на тај начин отвори пут дијалогу са циљем изналажења рјешења на обострано задовољство“.

У посљедњем усвојеном закључку Скупштина је задужила градоначелника да поднесе пријаву Високом судском и тужилачком савјету БиХ против судије Смаила Беговића, а „ради преиспитивања његових стручних и моралних квалитета, с обзиром на пресуде које доноси и на имовину коју је стекао на подручју Требиња и црногорског приморја за вријеме вршења судијске функције“.

Скупштина града претходно није прихватила приједлоге закључака Слободана Шарабе из НДП-а, који је тражио преговоре са Епархијом ЗХиП око спорног питања земљишта у бившој касарни, те именовање радне групе која би их водила.

Довољно одборничких гласова нису добили ни приједлози закључака клуба СНСД-а – да Скупштина од свих релевантних инстанци затражи потпуну информацију о до сада продатом земљишту на подручју бивше касарне, а од полицијских и судских органа – законом предвиђене радње у вези са поменутим продајама.

Вучуревић: Коме смета развој Требиња?

Градоначелник Требиња Славко Вучуревић, подносећи информацију о посљедњем рјешењу Окружног привредног суда, подсјетио је да је неперспективна војна имовина својевремено пренесена на Републику Српску да би Влада РС донијела одлуку да се сходно закону та имовина укњижи на локалне заједнице.

Он је рекао да се та имовина, такође сходно закону, не може ником поклањати, без лицитације и накнаде, због чега ни закључак Владе РС из 2007. године – да се дио ове имовине додијели Епархији без накнаде, није било могуће реализовати у законској процедури.

Он је тврди да ће рјешење Окружног привредног суда Требиње о привременој забрани располагања имовином у бившој касарни у Требињу „резултирати потпуним заустављањем развоја града на овом локалитету“, гдје је, како каже, планирана изградња Палате правде, из донације ЕУ у вриједности од 1,4 милиона КМ, два хотела, стамбено-пословног комплекса и спортских терена.

„Имамо и земљиште и инвеститоре, али то није довољно – јер имам и људе којима то није у интересу. Коме смета развој Требиња?“, запитао је градоначелник Вучуревић.

Он је подсјетио да је овогодишњеи рекордни буџет Града Требиња, у износу од 25 милиона КМ, значајним дијелом базиран на средствима од најављене градње на овом подручју, додајући да „буџет неће бити извршен ако се заустави градња“.

Вучуревић је истакао да је управо рушење буџета „једини адут политичких противника“ у изборној години, због чега и сматра да је рјешење Окружног привредног суда „јасан политички акт усмјерен против развоја града“, гдје ће „само политиканти бити на добитку“.

Епархија: Отворени смо за разговор и договор

У писму Епархије захумско-херцеговачке и приморске, које је одборницима прочитао Дејан Башић, предсједник Црквене општине Требиње, наведено је да се затражена мјера обезбјеђења односи искључиво на мањи дио земљишта у касарни, површине 8.678 м2, који је додијељен Епархији ЗХиП.

У писму је наведено да су по овом питању „апсолутно отворени за разговор и договор“ и „без икакве жеље да по сваку цијену ток догађаја иде у корист“ Епархије, јер су као „Црква свјесни да је најважније сачувати мир, образ и душу, а земље је“, додају, „било и биће, уколико има добрих људи и добре воље“.

„Сигурно је да ћемо ми као Црква и људи хришћанске вјере бити срећни и имати доста духовног задовољства ако останемо и без тог дијела земље, поготову што нам није жеља да се обустави развој града на осталим парцелама бивше касарне, напротив томе се радујемо. Питање је само: зашто бисмо ми равнодушно гледали док се та парцела продаје? И још важније питање: Имамо ли право као одговорни људи, као институција, то равнодушно посматрати?“, наведено је у писму Епархије ЗХиП.