Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је Републици Српској у интересу да рјешава отворене проблеме са Хрватском, а не да тема разговора буде Пељешки мост који је на хрватској територији.

“Треба да се усмјеримо на рјешавање постојећих проблема попут границе код Костајнице, изградње моста у Градишци, одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској Гори. Пељешки мост за мене је искључиво унутрашње питање Хрватске”, рекао је Додик за “Вечерњи лист”, издање за БиХ.

Он је напоменуо да су на том пројекту ангажована велика средства ЕУ и да је сасвим сигурно да ЕУ не би ушла у процедуру одобравања да све није перфектно правно чисто.

“Сљедећа ствар која је битна јесте да то раде Кинези и кинеске компаније које су присутне у Републици Српској. Све то изазива негативне конотације. А од тога Република Српска не би имала никакве користи. Дакле, Републици Српској је у интересу да рјешава отворене проблеме са Хрватском”, објаснио је Додик.

Он је напоменуо да се ту не ради ни о каквом дугу предсједнику ХДЗ-а БиХ и Хрватског народног сабора Драгану Човићу, односно да нико ником не дугује, те да управо због тога веома добро сарађују о политичким питањима, али је указао да тај однос никада није био против интереса Бошњака.

“Ми бранимо право Хрватске да на властитој територији уређује односе како хоће. Исто то тражимо и за себе. То је исто као да се неко нама мијеша да у Бањалуци градимо водовод”, рекао је Додик.

Он је подсјетио да су српски и хрватски народ кроз историју имали много тешких тренутака, те да је “најважније осјетљиво питање Другог свјетског рата некако конзервирати код једног и другог народа на начин да истине које важе не треба оспоравати”.

Додик је нагласио да Србима не може нико рећи да их усташки режим није убијао и да су осјетљиви када то неко негира.

Он сматра да су у овом тренутку Срби и Хрвати ријешили своја питања макар у погледу односа држава.

“Хрватска је држава хрватског народа, а Србија српског народа. Републику Српску доживљавам као државу нашег народа овдје, свјестан истовремено политичке улоге и значаја хрватског народа у БиХ. У оквиру тога ми показујемо примјер на који начин ћемо градити те односе. Мислим да будућност управо припада односима које смо изградили Човић и ја, односно политички покрет који нас слиједи”, навео је Додик.

Додик је напоменуо да има право и обавезу да ослушне шта су интереси хрватског народа, јер је један доминантан број гласао за њега на изборима, а при томе је указао да конституција БиХ није ишла у прилог позиционирања хрватског колективитета у политичком смислу, те да је хрватска држава пристала да Хрвати буду мајоризовани у БиХ.

Он је оцијенио да су Бошњаци и бошњачка политичка елита једини који би могли промијенити ствари у БиХ, али да за то не постоји спремност, јер они имају несаломљиву жељу да у потпуности доминирају над Хрватима, а касније над Републиком Српском и Србима.

Према његовим ријечима, из Сарајева увијек траже нови конфликт, али се грдно варају они који мисле да Срби јадикују што тамо није формирана власт.

“Сви губимо вријеме и БиХ се доказује као потпуно неуправљива и није добро мјесто за живот. БиХ се потврђује као промашен концепт међународне заједнице, не због Дејтонског споразума, него зато што је међународна заједница деградирала Дејтонски споразум и створила готово немогуће праксе у БиХ у погледу одлучивања о важним питањима”, прецизирао је Додик.

Додик је рекао да се фукционисање Предсједништва БиХ не може посматрати ван чињеница да нису конституисани Савјет министара и парламент, те је поменуо да је као досадашњи предсједавајући чинио све да да покуша да створи нову динамику у БиХ, али да није у томе успио, првенствено у вези са утврђивањем кандидатког статуса за чланство у ЕУ.

“У Сарајеву су одлучили да не успоставе власт и ми смо изгубили прилику да ове године добијемо статус кандидата”, рекао је Додик.

Додик је истакао да нису прихватљиве европске интеграције које би значиле одустајање од права представљања народа и њихове конститутивности, већ да је спреман да пристане поштивање устава и права која су њиме дефинисана, као и да се мора гарантовати аутономност одлучивања народа о свом статусу.

На питање шта је са тврдњама да у БиХ мора да вриједи закон већине, Додик је одговорио да сањати није забрањено.

Додик је оцијенио да је Дејтонским споразумом направљена грешка што је очувана БиХ, те да овакава систем одлучивања, неуважавања и прегласавања, те међународни интервенционизам не дају БиХ велике изгледе.

Када је ријеч о Србији, Додик је поновио да су у Српској спремни прихватити све што договоре Београд и Приштина, те оцијенио да Косово није искористило прилику да се афирмише као међународно призната држава и да многи који су подржали Косово виде да нема капацитета за то, док је Србија добила прилику да кроз преговоре дође до рјешења које би могло бити одрживо.

“Питање Косова и Републике Српске је упоредиво. Ако неко да право једном народу који је живио на простору неке аутономне покрајине да се међународно афирмише као наводно држава, зашто неко други то право нема, а веома је близу тога”, рекао је Додик.