Директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић рекао је да планирани послови у енергетици треба да донесу шири економски просперитет, истичући да и у Републици Српској, као и у свијету, енергетика може бити покретач и окосница економије имајући у виду потенцијале којима располаже.

Петровић је нагласио да је сарадња са Београдом у томе незаобилазна и да су пред Србијом и Републиком Српском изузетно важни заједнички пројекти.

„Инвестициони циклус ће омогућити ангажовање и оснаживање домаће извођачке оперативе, стручног надзора, опстанак становништва на овим просторима, бенефите за локалну заједницу…“, рекао је Петровић за београдску „Политику“.

Он је потврдио да je пред „Електрoпривредом“, као најзнaчајнијим предузећем Републике Српске, изузетно озбиљан период, у којем ће, у наредних 10 година широм Српске бити инвестирано 1,25 милијарди евра, превасходно у обновљиве изворе енергије.

„Циљ нам је да обезбиједимо енергетску сигурност, останемо најпоузданији снабдјевач и повећамо конкурентност компаније на тржишту“, додао је Петровић.

Он је истакао да Републикa Српскa у односу на број становника и територију има огроман енергетски и инвестициони потенцијал и да је одлучено да се сви капацитети усмјере у развој, што подразумијева изградњу нових објеката, односно „нове киловате на мрежи“.

„Предвидјели смо да у наредних 10 година повећамо производњу из обновљивих извора енергије за 1.000 мегавата“, рекао је Петровић.

Он је навео да су пред „Електропривредом Републике Српске“ многи изазови попут повећања производње електричне енергије из обновљивих извора, смањења емисије штетних гасова, побољшања енергетске ефикасности, а, с друге стране, либерализација тржита и процес реорганизације, који ће довести до ефикаснијег пословања.

Петровић је рекао да ће највећа улагања бити у хидропотенцијале, у склопу чега ће бити завршена хидроелектрана „Дабар“, инсталисане снаге од 160 мегавата, као највећа покренута инвестиција у региону у посљедње три деценије.

Према његовим ријечима, градиће се и хидроелектране „Билећа“ и „Невесиње“ инсталисане снаге 33 односно 60 мегавата, као и хидроелектрана „Дубровник два“ са 304 мегавата.

Петровић је навео да ће ове хидроелектране бити финансиране по поделу „ЕПЦ плус“, који подразумијева комплетно спровођење поступка набавке путем „такмичарског дијалога“, извођење радова и стављање електране на мрежу, као и обезбјеђивање новца за финансирање цјелокупног посла, а новоизграђене електране ће „враћати кредитна средства“.

„Када је ријеч о потенцијалу Дрине, планирана је изградња три хидроелектране – Бук Бијела, Фоча и Паунци, снаге веће од 180 мегавата“, додао је Петровић.

Он је истакао да Србија и Српска, које су на заједничкој сједници двије владе у фебруару дефинисале да заједнички граде објекте на Горњој Дрини вриједности веће од 425 милиона евра, имају заједничке интересе на реализацији овог пројекта и почетак градње „Бук Бијеле“ планиран је за јесен.

Петровић је рекао да ће на ријеци Босни, „Цијевну три“, снаге 13,8 мегавата, радити „Електродистрибуција Добој“, а да су, када је ријеч о хидроелектрани на Бистрици, снаге 38,5 мегавата, „ту инвестицију преузеле `Хидроелектране на Дрини` у Вишеграду“.

Он је рекао да је планирано да се на подручју Требиња гради солана електрана снаге 100 мегавата и истакао да су, према експертским студијама, најбоље локације за изградњу вјетроелектрана такође у Херцеговини, при чему су потенцијали „Трусине“ и „Хргуда“ више од 300 мегавата.

„За `Хргуд` већ имамо обезбијеђену концесију и новац од банке у износу од 64 милиона евра. Бирамо консултанта који ће спровести тендерску процедуру. Сви ови пројекти – хидроелектране, соларне и вјетроелектране, дакле обновљиви извори енергије, коштаће 1,25 млијарди евра“, рекао је Петровић.

Према његовим ријечима, озбиљне финансијске инсtитуције очекују од Републике Српске да обезбиједи 15 одсто средстава за то, а остатак се очекује у виду страних инвестиција јер у свијету постоји вишак инвестиционог капитала, а финансијске институције спремне су да подрже поуздане партнере и дугорочно исплативе инвестиције.

Петровић је нагласио да су Републици Српској термоелектране и даље важни произвођачи електричне енергије и да њихово функционисање тренутно не смије бити доведено у питање, а најеминентније институције из Србије раде анализе исплативости улагања, односно ревитализације постојећих погона.