Kако би добио потврду да је локална заједница с повољним пословним окружењем, град Требиње је у поступку сертификовања за БФЦ СЕЕ сертификат усвојио низ новина у раду администрације и унаприједио комуникацију с привредницима и грађанима.

Лука Петровић, градоначелник Требиња, у интервјуу каже како је ово тек први корак, те како су запослени у администрацији на челу с њим свјесни да предстоји наставак рада, у складу са захтјевима стандарда.

„Мислим да смо знатно побољшали комуникацију с инвеститорима, што доказује и овај стандард, а да још морамо радити на уређењу пословних зона. Kроз низ мјера и подстицаја покушавамо да створимо што боље услове за живот и рад у Требињу, како за инвеститоре, тако и за све грађане“, каже Петровић.

Kолико је тешко било испунити захтјеве за добијање овог сертификата и који дио у овом процесу је вама био најтежи?

ПЕТРОВИЋ: Прије свега, морам да нагласим да је овај сертификат доказ и потврда да је опредјељење Градске управе Требиња проактиван, транспарентан и ефикасан рад, усмјерен на сарадњу и пружање услуга привредницима и инвеститорима, како онима који већ раде на територији града, тако и према онима који још разматрају могућности улагања и покретања бизниса у Требињу. Морам признати да су захтјеви стандарда високи, али уз бољу организацију рада, показали смо да су достижни. Kроз поступак сертификације морали смо задовољити 12 критеријума с око 80 поткритеријума које налаже стандард. На том путу Градска управа је направила низ измјена у појединим процедурама рада, те формирала базе података које су недостајале, комплетирала и објавила водиче за поступак регистрације предузећа, као и за добијање дозвола, први пут смо припремили и усвојили средњорочни План капиталних инвестиција, Локални акциони еколошки план, те остварили низ побољшања у свом раду и транспарентном односу према инвеститорима, привредницима уопште. Свјесни смо да је ово тек први корак и да нам предстоји наставак рада, у складу са захтјевима стандарда.

Да ли сте осјетили неке позитивне ефекте и бенефите од њега?

ПЕТРОВИЋ: У овом моменту је рано говорити за неке конкретне бенефите самог стандарда. Мишљења сам да је бенефит постигнут тиме што смо реорганизовали и прилагодили захтјевима стандарда наш начин рада с привредницима и грађанима уопште. Засад се огледа у томе што је рад Градске управе постао транспарентнији за све грађане, тако да сада свако ко посјети веб-страницу града види, на примјер, просторно-планску документацију којом располажемо, или да сазна шта је све потребно и коме да се обрати за добијање грађевинске дозволе или да погледа базу привредних субјеката који раде на територији Требиња, те још низ других примјера, да провјери рад администрације тако што ће погледати преглед планираних и извршених инвестиција за прошлу годину.

Kолико је администрација била спремна да се прилагоди његовим захтјевима?

ПЕТРОВИЋ: Градска управа је, очигледно, била спремна да се суочи с овим изазовом. Поступак и припремање доказа за сертификацију изискивали су додатно ангажовање службеника, као и одређене промјене у досадашњем начину обављања посла. Мишљења сам да је ова администрација дорасла изазову који је пред нас поставио један овакав стандард.

Kако су привредници реаговали на ове процесе с обзиром на то да је један од услова добијања сертификата и њихово активно учешће у доношењу појединих одлука и стварању пословне климе?

ПЕТРОВИЋ: Један од услова које прописује БФЦ стандард јесте формирање и функционисање Привредног савјета којим предсједава градоначелник, а чланови су представници привредника. Испунили смо овај услов и можемо рећи да смо наишли на изузетно позитивну реакцију привредника који имају прилику да непосредно на састанцима изнесу проблеме с којима се суочавају у свакодневном раду. Рад Привредног савјета је такође транспарентан и сви записници са састанака се налазе на званичној интернет страници града. Мишљења смо да је од изузетне важности да се ти састанци одржавању редовно те да привредници још више треба да учествују у њима, да се њихови захтјеви и потребе још боље чују. Заједнички приступ рјешавању проблема на које привредници наиђу у свакодневном раду је једини начин да сачувамо постојећа радна мјеста, те створимо претпоставке за нова. У наредном периоду планирамо да још више представника привреде директно укључимо у рад Привредног савјета, како бисмо подстакли још бољу сарадњу.

Kоје су предности ваше локалне заједнице у привлачењу инвестиција у односу на друге?

ПЕТРОВИЋ: Вјероватно вам је познато да је Требиње у претходном периоду доживјело експанзију у развоју винарија и да постајемо све познатији по квалитетним винима која можете наћи у ресторанима и трговинама на простору бивше Југославије, па и много шире. Поред наведеног, мишљења сам да Градска управа Требиња има одговоран однос према заједници, јер смо покренули и спроводимо више од 25 мјера и програма који за циљ имају подршку привредницима у отварању нових радних мјеста (програми за запошљавање и самозапошљавање), те помоћ одређеним категоријама становништва у рјешавању основних, животних, питања. Можемо се похвалити и чињеницом да економски показатељи пословања привреде града говоре да покривеност увоза извозом износи 106 одсто. Најзначајнији производи који се извозе су кондиторски производи, алати за машинску индустрију и електрична енергија. Значајне извозне резултате биљежимо у извозу вина и алкохолних пића, етеричних уља, рибе, љековитог биља.

Kоје су највеће препреке с којима сте се суочавали у привлачењу нових инвеститора?

ПЕТРОВИЋ: Препознали смо да су лоша путна инфраструктура и недовољно добра саобраћајна повезаност једна од главних препрека за привлачење нових инвестиција. Мислим да смо знатно побољшали комуникацију с инвеститорима, што доказује и овај стандард, а да још морамо радити на уређењу пословних зона. Kроз низ мјера и подстицаја ( више од 25) покушавамо да створимо што боље услове за живот и рад у Требињу, како за инвеститоре, тако и за све грађане.

Kо су најважнији инвеститори у вашој локалној заједници?

ПЕТРОВИЋ: Најважнији инвеститор у овом тренутку је господин Родољуб Драшковић са својим концерном „Swisslion“, који тренутно директно запошљава више од 1.000 радника.

Процјењујемо да је до сада у развој прерађивачке индустрије, као и у изградњу туристичко-рекреативног комплекса „Град сунца“, уложио више од 70 милиона KМ. У области пољопривреде овог пута ћу поменути само компанију „Попово поље“ и господина Миловића. Kомпанија се бави узгојем воћа и под слоганом „Волим воће“ успјешно узгаја и у земљи и иностранству пласира воће изузетног квалитета. Поред горепоменутих инвеститора, који су дошли у Требиње и уложили значајан капитал у развој својих компанија и који запошљавању велики број радника, морам поменути, не мање значајне, домаће инвеститоре, који деценијама опстају на тржишту и запошљавању велики број радника у областима пољопривреде, гдје има више од 20 винарија које успјешно раде и који су постали прави амбасадори Требиња. Ту су и компаније које се баве откупом и прерадом љековитог биља, затим производњом и извозом конзумне свјеже пастрмке, грађевинска предузећа, предузећа која се баве текстилном индустријом као и све већи број хотела, мотела, ресторана и многи други привредни субјекти. Посебно хоћу да нагласим да нам је свако радно мјесто изузетно важно.

БФЦ СЕЕ програм сертификациј

Програм сертификације повољног пословног окружења у југоисточној Европи је јединствен регионални програм за унапређење конкурентности локалних самоуправа, који се спроводи у БиХ, Србији, Хрватској, Македонији и Црној Гори. Привредна комора РС је технички секретаријат, задужена за реализацију БФЦ СЕЕ програма у Републици Српској. Овај програм намијењен је градовима и општинама који имају одговарајуће капацитете, стратешки су опредијељени да унаприједе привредни амбијент, подстакну развој локане економије и привуку инвестиције. Сертификација градова и општина подразумијева испуњавање, веома захтјевних, 10 критеријума и више од 60 поткритеријума за унапређење квалитета услуга и информација које јединице локалне самоуправе пружају привредницима и страним инвеститорима. Циљ Kоморе је да кроз спровођење програма БФЦ СЕЕ сертификације подржи активно учешће привреде у раду локалне управе, дефинисању стратешких циљева локалног економског развоја и заједнички рад на њиховом остварењу.