Циљеви Српског просвјетног и културног друштва /СПKД/ "Просвјета" исти су и данас као и прије више од 100 година, када су то друштво основали сарајевски Срби ради очувања српске културе и идентитета, рекао је данас директор београдског одбора "Просвјете" Милимир Мучибабић.

"Аустроугарска је 1915. године у Београду законом забранила употребу ћирилице. Погледајте дјелотворност тог закона: кад данас шетате од хотела `Москва` до Kалемегдана, чувеном Kнез Михаиловом, можда ћете видјети три или четири ћирилична натписа", рекао је Мучибабић.

Он је оцијенио да је, када је ријеч о употреби ћирилице, ситуација иста широм Србије, Републике Српске и Црне Горе, указујући да се у таквим околностима поставља питање чиме ће Срби бранити национални идентитет.

"Ако пођемо од претпоставке да нам то не треба, онда смо заробљеници такозване неолибералне државе и њене парадигме дубоке државе, у којој није потребно све што је аутохтоно, аутентично и мимо енглеског говорног подручја", рекао је Мучибабић на божићном пријему у просторијама београдског одбора "Просвјете".

Он је подсјетио да је "Просвјета" током прошле године организовала трибине "Положај Србије и Републике Српске у промијењеним геополитичким околностима" и "Велики рат и књижевност - Дис и Бојић", свечану академију поводом 1.170 година од објављивања "Горског вијенца" и научни скуп у Вуковој задужбини поводом 250 година од рођења Филипа Вишњића.

"Просвјета" је била активна и у својој издавачкој дјелатности, а суфинансирала је и издавање књижевног часописа "Нова Зора", а у оквиру добротворне дјелатности поклонила је 350 књига читаоници у Пребиловцима.

У 2018. години "Просвјета" планира нове трибине, али и рад на пројектима чије су теме геноцид над Србима у 20. вијеку, те српски језик, писмо и историја.

У просторијама "Просвјете" данас су уручене и повеље заслужнима за допринос снажењу културне мисије овог удружења, међу којима је и београдско дописништво Радио-телевизије Републике Српске.