У Kултурном центру Требиње синоћ је монодраму „Она“ извела млада глумица Милица Димитрић, која посљедњих година живи и ради у нашем граду.

Kамерно извођење остварења, насталог као одговор на испитни задатак на тему „Ја у свијету глуме“ на бањалучкој Академији умјетности и базираног на текстовима владике Николаја Велимировића, требињска публика је топло прихватила.

„То је био мој глумачки задатак са студија, прича је о глуми, музици и мени, једним дијелом. Моја прва асоцијација била је владика Николај, окосница цијеле приче јесу његова дјела. Што из личних разлога, али и глумачких побуда, бавим се и темом мајке, то је неисцрпна тема, блиска свима“, појашњава Милица.

Добра интеракција са публиком јој је, признаје, била снажна подршка јер њена монодрама нема драмску причу већ је рађена у исповиједној форми.

„Глумац треба да буде искрено биће. Отуд се истина не поставља на сцени, позориште јесте истина“, прича ова млада глумица, коју требињска публика памти по лику Бисе из дипломске представе, комедије „Матичар“.

Признаје да јој је најтеже било играти монодраму „Она“ прошле године, пред својим ученицима у Музичкој школи Требиње, гдје предаје виолу, због „ауторитета у огољеној форми“.

Након Бањалуке, Требиња и Билеће, радује се новим играњима овог комада, иако се самокритично преиспитује да ли је изабрана форма довољно пријемчива за ширу публлику.

Глума јој је, каже, омогућила да пронађе један скривени дио у себи, дијете које се игра и које може и да погријеши. Јер, гријеше сви, зашто не би и глумачко биће?

Вјерује у себе, мада још не зна у ком смјеру ће је умјетничка стремљења одвести.

„Оно што је сигурно, радићу на себи, не може средина и људи да буду толико негативни, колико ти можеш да будеш прогресиван и позитиван, сваки труд се на крају исплати, вјерујем да су велике ствари пред нама, младима“, оптимистично закључује млада глумица.