У Дому војске у Београду је представљена монографија "Невесињска бригада у рату од 1992. до 1995. године" аутора Зорана Јањића, која представља монументално свједочанство о борби за сваку стопу херцеговачке земље, као и о томе да су Срби водили одбрамбени рат и да се имају чиме поносити.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић оцијенио је да монографија о Невесињској бригади представља незамјенљиву хронику о узроцима, разлозима и самом току рата са мноштвом драгоцјених чињеница и података који се не могу наћи на другом мјесту.

Он је истакао да је Невесињска бригада, чији је припадник био, своју монографију написала крвљу погинулих и рањених бораца, а да је оно што је остало иза њих "на понос и славу и Херцеговини и Београду".

"Сваки Херцеговац ма гдје живио требало би да има ову књигу. Да није било Невесињске бригаде не би било ни слободе, а без слободе не би било ни Републике Српске", поручио је Авдаловић.

Први ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић рекао је да је Невесињска бригада своје дјело оставила на оцјену народу, историји и умним људима који ће о томе писати и бавити се тим раздобљем српске историје.

"Важно је писати и свједочити истину и само истину. Треба да се зна да ни један метак није нечасно испаљен. Ми нисмо ратовали, само смо часно бранили оно што је наше. Борили смо се за слободу, па тек онда за живот, јер без слободе нама ничег", поручио је Гушић.

Пуковник у пензији Никола Гузина истакао је да Невесиње и данас мирише на божур, а божур цвјета само на земљи која је натопљена крвљу праведника.

"Ми Херцеговци најбоље знамо на којој смо вјетрометини направили кућу и како наше комшије вијековима хоће да нас затру. Нема јаме ни вртаче у којој нису наше кости. Ми смо се бранили, а ова монографија је монументално свједочанство о тој одбрани", рекао је Гузина.

Он је истакао да је монографија писана чињенично, без националног и политичког набоја што јој даје посебну вриједност.

"Истина је оно што се десило, а не оно што би неко желио да је било", рекао је Гузина.

Генерал пуковник у пензији Светко Ковач изјавио је да монографија о Невесињској бригади представља аутентично свједочанство о томе како се рат из Словеније и Хрватске пренио у Херцеговину и колико су сценаристи и актери оног што се дешавало у Хрватској и у Чапљини исти.

"Књига је и пуна симболике. На страницама књиге може се пронаћи разговор са Јовом Ђурасовићем, који је 1962. године био први регрут из Пребиловаца, страдалничког мјеста у Другом свјетском рату. У тренутку када је разговор вођен са њим, Јово је бранио своју кућу у Брштанику. Исто тако видјећемо документе о погибији терористе Лудвига Павловића, за кога Хрвати тврде да је био прва жртва `србо-четничке агресије`", рекао је Ковач.

Он је оцијенио да монографија представља драгоцјену оставштину за будућност.

Аутор монографије Зоран Јањић рекао је да је Невесиње и ратних деведесетих оправдало назив које је добило вијек раније - "колијевка лава", с обзиром на то да су се Невесињци и Херцеговци лавовски борили и бранили своју дједовину.

Он каже да му је, док је годинама прикупљао грађу и документе за књигу, циљ био да се не заборави грандиозно дјело које је извојевала једна генерација и да се "разобличе они који Србе представљају као кривце за рат".

"Важно је да знамо истину као браник од лажи. Треба да знамо шта су ти људи радили и како су поступали у страшно вријеме и на страшном мјесту бранећи сваки педаљ свете земље Херцеговачке", рекао је Јањић.

Београдска промоција била је повод да начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић првом команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу уручи повељу Скупштине општине Невесиње која му је додијељена поводом Дана општине - Митровдана.