У уторак, 26. 5. 2015. године завршена је посјета ученика деветих разреда из Источне Херцеговине Светим и Мученичким Пребиловцима. Овај пут на поколоњење светињама у долини Неретве су пошли ученици свих основних школа из Требиња, предвођени директором ОШ „Вук Караџић“ Мишом Пешићем, те наставницима и вјероучитељима из све три требињске основне школе.
По уобичајеном редослиједу најприје су посјетили храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, гдје су их дочекали свештеници Марко Гојачић, домаћин и трудбеник на изградњи храма и координатор за вјеронауку наше епархије Александар Шмања. Поздравивши драге госте и напоменувши да добро пазе и данас на оно што ће им свештеници говорити, а и у будуће да сваким даном пазећи на себе и своје поступке израсту у здраве и поштене људе способне за „стићи и утећи, али и на страшном мјесту постојати“, отац Александар је предао ријеч оцу Марку. Отац Марко је говорио ученицима о историји Пребиловаца и Пребиловчана, историји невјероватно тешкој и суровој али и историји поносној, Светој и честитој, историји која води у Живот Вјечни. На крају позвавши све присутне и њихове породице и пријатеље на прославу 8. 8. 2015. отац Марко је завршио предавање.
Саслушавши оце, ученици су обишли храм у изградњи у којем су затекли оца Стаматиса Склириса, којег није потребно посебно представљати, како слика олтарску апсиду, заједно са осталим трудбеницима, спрема храм за његово освећење и поновно полагање моштију Мученика 8. 8. 2015. године.
Слиједеће одредиште је био манастир Житомислић гдје су, ведри и гостољубиви, монаси Константин и Гаврило примили госте откривајући, многима до тада, непознату љепоту житомислићке светиње. У храму Светоме, отац Константин говорећи о животу Житомислића је истакао му је драго што дјеца из Источне Херцеговина посјетила манастир Житомислић и друге Светиње, као и да се нада даће се тако бивати и у будуће. Након бесједе посјетиоци су се, послужени благословеним окрепљењем, одморили у миру манастирске порте.
Послије посјете манастиру Житомислић упутили су се ка Мостару гдје су обишли стару цркву, Саборни храм и владичански двор. Пред старом црквом је говорио о. Александар Шмања наглашавајући да у животу људском су могући тешки тренуци, тренуци, рушења али да они који хоће да се зову људи у пуном и правом смислу те ријечи не смију бити поражени невољом и злом него да упорно на свако зло одговарајући добрим обнаљају себе и свијет око себе.
У саборном храму Свете Тројице, је присутне дочекао инжињер Бранислав Тубић који је представивши обнову и изградњу срушеног храма задивио присутне младе људе који ни слутили нису о каквој се импозантној и велелепној грађевини ради.
Још под, изненађујуће снажним, утсицима из Саборног храма упутили су се ка владичанском двору, гдје је све излетнике дочекао отац Радивој Круљ, који је од почетка пратио овај пројекат, Благословио га и пружио сваку потребну подршку за реализацију. У холу владичанског двора је говорио ученицима пожеливши им свако добро од Господа, Дародавца свих добара.
Овдје се завришио први круг, вјерујемо и надамо се, пројекта који треба да заживи као сталан у образовању, Богом нам повјерене, дјеце и овом прилком се захваљујемо свим директорима школа, наставницима, вјероучитељима који су помогли и учествовали у остварењу ове идеје. Посебну захвалност изражавамо према нешем владици Григорију, те свештенству и монаштву који су, упркос бројним обавезама, изашли у сусрет и пуним срцем помогли да оствримо циљ и поведемо прву генерацију основаца и обилазак Светих Пребиловаца и осталих обновљених Светиња у долини Неретве.
Шта Ви мислите о овоме?