Америчка холивудска филмска продукција која је деценијама била намијењена свим слојевима друштва од ове сезоне која траје од септемба до фебруара и додјеле Оскара, јасно се политички подијелила, као и укупно америчко друштво.

Политичке разлике које су донијели посљедњи избори и долазак Доналда Трампа у Бијелу кућу нису могли а да се не одразе и на филмску умјетност, забаву за цио народ, тврде водећи амерички филмски стручњаци који су учествовали на округлом столу најмоћнијег дневног листа Њјујорк тајмса.

Филмови који су се бавили осјетљивим политичким темама нису више ријетки изузеци нити су само резутат независних продукција, за које се чује само на фестивалима као што су Санданс или Трајбека, већ су сада освојили велике студије који су се трудили да снимају мање или више ескапистичке и забавне филмове намијењене овом најпрофитабилнијем периоду у години.

Истина, припремљено је неколико блокбастера, као што су Марвелов филм о суперхероју Тору и наставак серијала "Ратови звијезда" који сада слави 25 година откако га је започео Џорџ Лукас.

Међутим, са таквим дјелима се зарађују паре, а када је ријеч о Оскарима и наступима САД на домаћим и страним фестивалима рачуна се на филмове који су или блиски ултрадесници или подржавају неке демократске вриједности, али су у бити политички обојени.

Теме као што су расна и национална нетрпељивост су биле углавном маргинализоване или отворено осуђиване, а сада су поново актуелне као у вријеме Макартија. Сада има мјеста и за Кју Клукс Клан, најекстремнију антицрначку организацију, али и за филм.

Кроз многе филмове се провлачи порука о супремацији бјелаца што се деценијама избјегавало да се не повриједе осјећања Афроамериканаца.

Један од либералних режисера као што је Кетрин Бигелоу, којој је филм о хватању Бин Ладена донио Оскара, у свом новом филму "Детроит" даје критичку слику расизма, али то је код ње појединачна, а не масовна појава што не задовољава ни праве либерале нити загрижене расисте.

Либерална Софија Копола која је у новом филму "Тhe Beguiled" о теми америчког рата између Сјевера и Југа врло опрезно је избјегла да се изјасни о положају црнаца у том периоду.

Док јасно опредијељени десничари слободно износе своје ултраконзервативне ставове, демократе се само понекад позабаве политичком темом у којој проблеме рјешава неки храбри појединац, а не демократрско друштво.

Да би ипак понудили публици прилику да на великом екрану виде страхоте рата, геноцида или неправедну дискриминацију жена на послу, либерално аутори снимају документарне филмове нудећи приче из стварног живота, избјегавајући коментар и зато данас има више него икада у америчким биоскопима документарних филмова гдје се на конкретним догађајима показују негативне појаве савременог друштва.

Такви филмови нису комерцијални, јер они којима су намијењени боре се за егзистенцију и не стижу до синеплекса, а млади, прије свега студенти, такође су све бројнији десничари него либерали, тако да аутори морају да обезбиједе средства за снимање преко владиних или невладиних организација, јер од продаје улазница не би могли да покрију трошкове снимања и постпродукције.