У Београду је синоћ отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године, када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је на свечаном отварању истакао да је она важна, јер се догађа у Београду „гдје постоји много људи који још не знају да постоје Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коју они у себи носе“.

„Вјера људи у живот, који су живјели у Пребиловцима је невјероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послије посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, која је просто васкрсла из костију, можда је нешто најљепше што се догодило макар у нашој епархији у посљедњих много стотина година“, рекао је владика Григорије.

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура рекао је да су Пребиловци, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“ најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату.

Он је истакао да је, према налазу државне комисије, из Пребиловаца страдало 850 од укупно 1.000 Срба.

„Страдале су жене и дјеца, а убијени су у Шурманачкој јами, дубокој 66 метара, 6. августа 1941. године. Та јама налази се у католичкој жупи Међугорје, а убијали су мјештани Међугорја, Бијаковића и Шурманаца, Хрвати и муслимани из сусједних села. На врло суров начин су живи бачени у јаму у којој су умирали данима и нико се из ње није спасио“, рекао је Јахура.

Он је навео да је у истој јами убијен и велики број Срба из Сарајева, који су довезени возовима до жељезничке станице Шурманци, а пострадала су сва села на подручју доње Херцеговине.

Покољ је преживјело 172 Срба, од којих 156 одраслих мушкараца и 16 жена и дјеце.

„Пребиловци би у сваком народу били вредност од посебног значаја, ако не само као најстрадалније српско село, онда као најстрадалније европско. Нажалост, код Срба је та свест деловањем разних фактора о страдању у НДХ прилично помућена, тако да је то бачено у заборав и Пребиловци нису вредност каква би требало да буду“, рекао је Јахура.

Он је истакао да Пребиловци и данас трпе притисак са намјером да се тај злочин заборави, тако да они ни данас не могу да добију ознаку на путу – а близу њих хиљаде људи пролази магистралним путем од Сарајева ка мору и не знају да пролазе кроз Пребиловце.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941″ Душан Басташић изразио је увјерење да ће изложба допринијети објелодањивању пребиловачке трагедије, али и народа источне Херцеговине.

Изложба, чији су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заједнички је пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Градња храма у Пребиловцима, у чију крипту је положено више хиљада посмртних остатака Срба убијених у долини Неретве за вријеме Другог свјетског рата, почела је 1991. године.

Међутим, током 1992. године Хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако је велики број моштију уништен сачувано је седам сандука. Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве канонизовао је пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљујући бројним донаторима. Међу њима велики је број Срба који су поријеклом из Херцеговине. Планирано је да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Вечерашњем отварању изложбе присуствовали су, између осталих, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, новинар Срне у пензији и спелеолог Мирослав Куртовић, који је учествовао у вађењу костију страдалника из Пребиловаца, те бројни посјетиоци.

Изложба у згради Народне банке Србије у Београду биће отворена до 28. маја.

Извор: Срна