У Народној библиотеци у Требињу вечерас је одржано књижевно вече Љубише Анђелића, поводом пола вијека његовог новинарско-публицистичког и 15 година литерарног рада.

На вечери насловљеној “Сага о Требињу у 11 књига” представљен је цјелокупан Анђелићев књижевни опус, којим је аутор међу публиком стекао име најистакнутијег литерарног хроничара пријератног Требиња, градских легенди и живота заборављених требињских “орђинала”.

Анђелић је подсјетио да се са пером почео дружити још давне 1965. година, као новинар у мостарској “Слободи“, затим загребачким „Вечерњем листу“ и „Спортским новостима“, а најпосле и „Гласу Требиња“, да би свој књижевни рад започео 2000. године – документарном књигом „Ватерполо на Требишњци“. Он је истакао да је у свијет праве литературе ступио са дјечачким успоменама преточеним у другу књигу „Угашени канделабар“.

„Мој отац је држао ресторацију тамо гдје је данас црквена књижара, са погледом на канделабар, одакле сам ја, као десетогодишњи дјечак, посматрао и памтио свијет око себе. Те слике су ми и данас свјеже – и преточио сам их у књигу о Требињу, виђеног из перспективе дјетета од десет година. Када су нам власти 1946. одузеле радњу и тај канделабар се за мене угасио“, рекао је Анђелић о својим литерарним почецима.

„Имао сам срећу да су ми први рецезенти били покојни професор Слободан Правица и Олгица Цице, захваљујући чијем подстреку сам наставио да пишем. Онда је након те скоро сваке године била по једна књига“, истакао је аутор.

Књижевник Олгица Цице, која је и рецезент више Анђелићевих књига, истакла је да је ауторов литерарни свијет настао из жеље да од заборава сачува некадашњи живот свог града, те да је Анђелић жељено и успио – „у питкој, лепршавој и лаганој причи, која је често несређена, али је зато природна и аутентична“.

„Писац се представља као хроничар без умјетничких претезија, али му се не може одрећи ни тај квалитет. Евидентна је његова моћ запажања, којом упија облике, боју, мирисе, звук, али и лица и карактере – тако да је његов доживљај увијек жив, пластичан и пун“, истакла је Цице.

Књижевник Радослав Милошевић рекао је да се Анђелићево књижевно стваралаштво не може свести само под одредницу – исповиједна проза, већ је, гледано у цјелини, својеврсна сага о Требињу у 11 књига – историјско предање о граду, а из пера и сјећања свједока који о догађајима приповиједа реалистички и историјски релевантно.

“И сад је та усмена казивања о некадашњем Требињу и Требињцима Љубиша ‘спасио’ у 11 књига, а наш град добио је вриједну културну баштину”, рекао је Милошевић.

Извор: Радио Требиње