.jpg)
Зоран Чалија Чарли представио је синоћ у Музеју Херцеговине циклус инспирисан метохијским манастирима.
Вишевјековну историју, богатство духа и културу, који красе ово поднебље, Зоран Чалија ликовним средствима транспонује у слике. То је његова ода духовним оцима и минулим временима. У овим сликама нема патетике, оне су лични дневник аутора који открива све дубине његове душе.
На сликама се преплићу распеће из Студенице, светитељи који као да су искорачили са икона из Хиландара, фресака из Сопоћана.
Све то што је доживио, утицало је да као визуелни умјетник започне истраживање колорита и свјетлости на средњовјековним иконама и фрескама и повукло га да у том правцу усмјери свој рад.
„Те слике су ми дубоко остале у срцу, а са друге стране свједоци смо да се често и брзо одричемо свог идентитета“ тврди Чалија. „Имамо ноншалантан однос према културном благу, које смо наслиједили од предака. Дуго траје притисак на Србију да се одрекне коријена. Наше наслијеђе јесте дио европске баштине, али не би требало изгубити оно што је национално, само наше“.
Kаже да је назив изложбе „Служити љубави“, заправо бит постојања, јер су се сви људи родили са одређеним задатком да служе љубави, што и он жели да подијели са својим сународницима у Требињу и Херцеговини.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да ова установа сваке године представља радове једног Херцеговца, који живи и ствара ван ње.
„Ове године смо одабрали Зорана, јер смо у више наврата били упознати са квалитеом његових умјетничких радова“, истакла је Грујић.
Изложбу је приредио Музеј Херцеговине, а отворена је до 18. августа.
Шта Ви мислите о овоме?