На тврдњу да његов успјех има везе и са политиком, Кустурица је рекао да на Балкану нема драме без политике. „Ако погледате наша најважнија дјела, Селимовићеву ‘Тврђаву’, радове Аце Поповића или Душана Ковачевића, код свих је политика главни мотив. То је другачије у Швајцарској. Тамо драма може да има чисто индивидуални карактер. Али овдје се индивидуална свијест, не може одијелити од друштвене ситуације. Овдје је појединац неодвојиво спојен за своје ‘крдо’“, нагласио је српски режисер.

Он је оцијенио да је, прије свега, у малим државама боље радити са државом него са тајкунима, јер су тајкуни заинтересовани само за профит.

Говорећи о свом идејном пројекту – Андрићграду, Кустурица је рекао да је Иво Андрић одрастао у Вишеграду и кроз прозор посматрао мост и дивио се. „Када је постао успјешан писац, он је написао да су путеви његовог дјетињства били најважнији путеви и да су најтужнији у његовом животу били црвени теписи, по којима је ходао. Он је разумио босанску судбину. Без обзира на то колико високо летиш, на крају остајеш везан за пут дјетињства“, нагласио је Кустурица.

Он је додао да жели ту мисао да искористи за свој културно образовни центар. „Ријеч је о образовању. Оно је једини пут да се зауставе међусобна клања на овом простору. Из Вишеграда су се у посљедњем рату сви муслимани иселили, многи су убијени, већина је протјерана. У осталим дијеловима источне Босне било је горе. Вишеград је један депресиван град, између осталог, зато што тамо нема више муслимана“, каже Кустурица.

Он је рекао да је његова идеја да тим тврдим главама, које могу да се сјете постанка свијета и свих конфликата од постанка свијета, понуди нешто против депресије да се не би поново клали.

„У сваком од тих људи крије се толико много контроверзи. Да би ту напетост испровоцирали у Босни вам не требају никакве различите етничке групе. Тај бијес нема ништа са различитим религијама. Андрић то описује овако – дубоко укопан као у брду седиментиран бијес. Када он порасте, то је као пламен ватре. Мој повратак у Босну дешава се на полуострву у Вишеграду. Овдје желим да створим нешто добро. У Босни сам нападан због свега, што нисам урадио. Најгоре што кажу јесте да сам пио виски са Милошевићем када је пала Сребреница. То је тотално ненормално и потпуно измишљено“, нагласио је Кустурица.

Он је подсјетио да је највећу борбу за Андрићград имао са Вишеграђанима, што је, како јер нагласио, за неповјеровати. „Али сада ти провинцијалци имају кафану у Андрићграду која изгледа као кафана у Дубровнику. Гледају људе који раније никада не би ни крочили у Вишеград. Сада у срцу града имају турски дио са минаретом. Пет хиљада исламских заједница нису биле у стању да тамо граде.

Ја сам то урадио. Поставићу и споменик – Мехмед Паша Соколовић грли свог брата Макарија, српског патријарха из Пећи. Када наши народи не живе измјешани, то није добро, тако се показало. Погледајте Сарајево. Тај град само даје привид мултиетничког живота“, рекао је Кустурица.

На питање због чега му је идентитет толико важан с обзиром да се 2005. године крстио у Српској православној цркви, Кустурица је рекао да је трагао за својим поријеклом када су му умрли родитељи. „Ја сам за Сарајево издајица. Тада сам једноставно желио да знам, гдје припадам. То је био порив, као за хигијеном. Онда сам брзо одлучио. Али сада ме сматрају кривим, што сам трагао за својим идентитетом“, нагласио је Кустурица у интервјуу за циришки лист „Noje Cirher Cajtung“.

Он је рекао да му пребацују да је промијенио веру, што није тачно. „Ја никада нисам имао вјеру. Крстио сам се да бих знао гдје ћу бити сахрањен“, рекао је Кустурица

Извор: Агенције