Промоција монографије „Православни манастири Републике Српске“ младог бањалучког аутора Марка Ромића, одржана је у библиотеци Епархијског дома.

Ријеч је о својеврсној синтези духовне, културне и историјске тековине српског народа.

Ромић је рекао да је монографија подијељена у пет цјелина, према епархијама које се налазе на простору РС и у њима је приказано 37 манастира, који су показатељи духовне, али и културно – историјске тековине српског народа на овим просторима.

Он је навео да је то први покушај сабирања свих историјских и духовних тековина српског народа и обједињавања цијелог духовног битисања српског национа на овим просторима.

„Православни манастири су живо свједочанство постојања српског народа, они су чувари православне вјере и због тога важно је писати и говорити о њима. Ова монографија сабира и говори о дугој историји величанствених духовних заједница Републике Српске, смјештених углавном у оазама мира и испуњених богатим наслеђем историјских и културних тековина српскога народа. Надам се да ће ова књига у младим људима да пробуди љубав према улози коју српски манастири имају. И што волим да нагласим је да је већина људи која је припремала ову књигу су млади људи“, истакао је 20-годишњи Ромић.

Књига је издата упоредо и на енглеском језику и богато је илустрована фотографијама врхунског квалитета.

Монографија се издаје са благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја, те епископа бањалучког Јефрема, епископа зворничко-тузланског  Хризостома и епископа захумско-херцеговачког  Григорија.

„Част ми је и задовољство и изузетна радост да тако млад аутор се озбиљно бави проучавањем наших старина, наше историје и православља. И зато сам ту да га подржим, да га обликујемо, усмјеримо и да му дамо путоказе и благослове да само настави у својој мисији“, навео је мостарски парох и рецензент Радивоје Kруљ.

Монографија је промовисана у свим епархијама које се налазе на простору РС и у Бечу, гдје Ромић тренутно студира право.

Ромић у свом опусу стваралаштва броји већ једну објављену књигу под називом „Цар Константин и рано хришћанство“.