Удружење Требињаца „Јован Дучић” у Београду добило је на коришћење просторије које су у власништву Хидроелектрана на Требишњици (ХЕТ). Реч је о површини од око 200 квадратних метара који се налазе у новобеоградском „Старом Меркатору”,у улици Палмира Тољатија 5/I. Владика Григорије дошао у нове просторије да поздрави Требињце и Херцеговце у Београду

Жарко Ј. Ратковић: Имамо услове за још боље резултате

У току послеподневних часова одржан је радни састанак чланова УО Требињаца на коме је главна тема била Херцеговачка академија која ће се која ће се одржати 8. јуна на „Коларцу”. Након тога је, поводом усељења у нове просторије, уприличен свечани пријем на који је дошао и владика  Григорије. Његов долазак је поред угледних Требињаца у Београду, окупио и  председнике свих херцеговачких завичајних удружења у Београду.
Како је сам рекао у својству „гостујућег домаћина” присутне је поздравио Жарко Ј. Ратковић, председник Удружења Требињаца „Јован Дучић” у Београду.
– У претходном периоду имали смо читав низ активности: помагали смо нашем народу у РС и Србији у време поплава, сарађивали са свим институцијама које носе назив Јована Дучића. О пјеснику Дучићу се све зна, али смо се потрудили да широј јавности представимо и његов дипломатски рад. Захваљујући Миладину Милошевићу, директору Архива Југославије прошле године, издали смо необјављену књигу „Анексија БиХ и српско питање”, а сада је светлост дана угледала и књига „Дипломатски списи Јована Дучића”.
Ратковић је напоменуо да се Удружење мора бавити и пословним односима.

– Наш циљ је да развијамо елементе културе, обичаја, традиције и добрих пословних односа који владају међу Херцеговцима, али и да наставимо дружење, покушамо да анимирамо привредне субјекте из Херцеговине и Србије и да херцеговачке производе промовишемо у Србији.

Потом се осврнуо и на предстојећи највећи скуп Херцеговаца у Србији у овоме веку.

– Ових дана заједно радимо на Херцеговачкој академији, која једноставно мора да успе. Сав приход са ове Академије биће приложен градњи Храма Христовог Васкрењења у Пребиловцима. То нам је задатак, али и дуг према завичају. На тај начин прекидамо и култ заборава према нашим жртвама. 

Ратковић се захвалио народном посланику Луки Петровићу, руководиоцу ХЕТ-а, на уступљеним просторијама.

– Чини ми се да, кад је удружење прешло овај праг, да је кренуло у нови живот. Жеља нам је да окупимо што више млађих људи, подстицаћемо и награђивати најбоље студенте Београдског универзитета са територије Требиња. Према нашим проценама у Београду живи 9.000 Требињаца и желимо да што већи број буде укључен у рад Удружења. 

Поздрав у име ХЕТ-а: Лука Петровић, народни посланик у скупштини РС

У име руководства „ХЕТ-а” присутнима се обратио Лука Петровић, народни посланик у скупштини РС.

– Драго нам је што је удружење изразило спремност да користи овај простор. Очекујемо да Удружење „Јован Дучић” заживи пуним капацитетом и нађе се при руци сваком Требињцу који дође у овај град. Очекујемо да ће се у овом простору што чешће окупљати сви Херцеговци. Вјерујем да ћемо имати добру комуникацију и да ће се овдје стварати идеје за добробит наше Херцеговине.

Братска слога нас је одржала: Светозар Црногорац

Светозар Црногорац, потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији истакао је улогу Удружења Требињаца и подсетио на важност Херцеговачке академије.
– Од првог дана имамо изванредну сарадњу са Удружењем Требињаца „Јован Дучић” у Београду и председником Жарком Ј. Ратковићем. Читаву годину радили смо на бројним заједничким активностима. Круна тог рада је и Херцеговачка Академија која ће се одржати 8. јуна на „Коларцу”.

Црногорац је упознао присутне са веома репрезентативним програмом Академије и упутио позив владики Григорију, који је потврдио долазак на највећи херцеговачки скуп у Србији у овоме веку.

Светозар Црногорац је нагласио и велики значај изложбе „Пребиловци” која ће у сарадњи удружења „Јадовно” и СНД Пребиловци бити отворена 21. маја у 19.30 у Галерији Народне банке Србије.

Организацију ове изложбе помогао је Миодраг Линта, заменик председника Одбора за Србе у региону, који је за данас у Скупштини Србије заказао и заједнички састанак представника херцеговачких удружења и министарстава Владе Србије и Привредне коморе.

Миленко Јахура: Пребиловци ујединили Херцеговину!

Потом је реч добио Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци”. Изразивши велику захвалност на братској помоћи свих херцеговачких удружења и чуду којим Пребиловци поново васкрсавају Јахура је упозорио на опрез око исписивања имена мученика на зидове храма.

– Морамо посебну пажњу обратити на спискове мученика, јер су грешке неопростиве. СНД „Пребиловци” ће доставити све податке које има, али рад на томе ће још да потраје.

Јахура је рекао да ће СНД „Пребиловци” у наредном периоду радити и на прављењу „Атласа геноцида српског народа”.

Владика Григорије: У Пребиловце се сливају све наше ријеке и сузе

Присутне је потом поздравио и епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије, подносећи, како је рекао, извјештај о стању у Херцеговини. Он је истакао да стање у Херцеговини није одлично, али да је врло добро, напомињући да има много ствари које се о Херцеговини често прескоче.

– Послије свих турбуленција дошли смо до једне озбиљне слоге. Након изборних свађа и политичких борби дошло је до смиривања тензија. Људи који су на озбиљним фунцијама заиста се труде да раде добро. Херцеговина има озбиљну снагу. То је простор је учвршћен ратом, али и сукобима које су људе „научиле памети”.

Епископ Григорије се  осврнуо на Пребиловце.
– Написао сам недавно у једном тексту како се у Пребиловце сливају све наше ријеке и сузе. По пројекту Пеђе Ристића тамо смо изградили Храм Васкресења идентичан ономе у Јерусалиму. Ко год дође остане запањен од те архитектуре. Пребиловачки мученици су у прошломе вијеку четири пута убијани – 1941. године кад су их бацили у јаме, друго убиство је било бетонирање јама, треће минирање костију 1991. године и четврто када је на минираном мјесту створена депонија смећа, коју смо уклонили 2002. године. Из тог страдања изникла је чудесна црква. Идеја је да цијеле Пребиловце засадимо маслинама које представљају симбол мира.

Причајучи даље о Херцеговини владика Григорије се осврнуо и на Мостар за који је рекао да је рањен не само због Срба него због готово непремостивог сукоба Бошњака и Хрвата.
– Охрабрује податак да 230 дјеце иде у Мостару на вјеронауку што даје наду да ће зрно опстати. Не смијемо да будемо уплашени, већ треба да освајамо Житомислић и Мостар. Никако огњем и мачем, већ љубављу и рјечју Божјом. Наши људи су отишли са тих простора, али нису продали земљу. У нашем посједу је велика земља у долини Неретве. Ове године морамо да обновимо школу у Мостару да би се живот даље развијао.

Владика међу Требињцима и пријатељима: Анђелко Вучић и Раде Петровић (седе) Неђо Максимовић, 
Велиша Миљановић, Жарко А. Бутулија. Божо Морић и владика Григорије

Епископ Григорије је јасно поручио шта је следећи корак.
– Сваког Херцеговца морамо ослободити страха да се врати у Херцеговину. Било да се врати да подигне кућу или да ради неки посао. Нико не смије да буде уплашен. Ако бисмо у томе успјели онда би могли личити на стари древни јеврејски народ. Нико сада не може да прескочи чињеницу геноцида над Јерменима.

Владика је изразио задовољство и због оживљавања херцеговачких удружења у Србији
– Срећан сам због оживљавања рада удружења. Мислим да удружења оживљавају јер оживљава и сама Херцеговина. И удружење Требињаца оживљава кад у Требињу има живота. Удружења су замирала онда када је замирао и живот у самој Херцеговини. 

Владика је дао и своје виђење на однос Београда и Херцеговине
– Од како постоје Срби и Србија, постоји и Херцеговина. Иако смо негдје на рубу не осјећамо се као нека покрајина, јер знамо да смо матична српска земља којом је управљао Свети Сава. Онај ко не воли Београд – не може да буде Србин. Исто као што за онога ко из Београда не воли Херцеговину можемо да поставимо питање какав је и колики Србин. Важно је да правимо добре везе између Београда и Херцеговине. Београд је важан за наше постојање, а ми смо важни за опстанак српског народа. Зато је добро да постоји овај дом који ће да окупља наше људе.

Коктел по завршетку официјелног дела

Овом догађају присуствовали су сви чланови Управног и Надзорног одбора Удружења Требињаца „Јован Дучић” у Београду, предсједници завичајних удружења Невесиња, Билеће, Гацка и Пребиловаца, а међу гостима је био и Анђелко Вучић, отац премијера Србије.

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина