На данашњи дан 1904. године умро је српски писац и љекар Јован Јовановић-Змај, један од највећих лиричара српског романтизма. 

Јован Јовановић Змај рођен је 6. децембра у Новом Саду 1833. године у угледној племићкој породици. Основну школу завршио је у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Послије завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студирао још у Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, гдје је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи пјеснички узор. У Бечу је упознао и Светозара Милетића и Ђуру Јакшића.

Послије завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом супругом Ружом Личанин. Љубав и срећан породичан живот надахнули су га да напише збирку пјесама "Ђулићи". Служба у магистрату није му одговарала, па је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис "Јавор" и сатирични лист "Kомарац".

Године 1863. преселио се у Пешту, гдје је радио у Матици српској, а 1864. покренуо је сатирични лист "Змај" /игра ријечима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848/, чији ће назив постати саставни дио његовог имена.

Студије медицине Змај је завршио 1870. године, након чега се вратио у Нови Сад, гдје је започео љекарску праксу. У Новом Саду га је убрзо задесила породична трагедија - умрла су му дјеца, а потом и жена. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних пјесама објављених под заједничким називом "Ђулићи увеоци" у којима је исказао бол за најмилијима.

Јован Јовановић-Змај или чика Јова Змај први је писац у српској књижевности који је писао пјесме за дјецу са богољубивим и родољубивим темама, које су прави дар у српској књижевности. Дјеца из њих сазнају како ваља подности невоље, помагати ближњима, радовати се животу, природи, потоку и цвијету, благодарити за све, поштовати старије, вољети своју домовину, како се молити и уздати у Бога.

Преминуо је 14. јуна 1904. у Сремској Kаменици гдје је и сахрањен.