„Деца су све више постала лења, неодговорна и ми, као родитељи, морамо да се променимо и тако помогнемо нашој деци да разумеју свет који је прилично померен у својим нормама јер се форсира оно што здравом разуму није прихватљиво ни пожељно“, рекао је на вечерашњем предавању доктор Влајко Пановић истакнути медицински психолог који је већину радног вијека провео у својству клиничког психолога на Војномедицинској академији у Београду.

Он је бесједио о грешкама у васпитању дјеце, односима и изазовима у савременој породици, са освртом на нове облике зависности - интернет, мобилни телефони, ТВ, видео игрице и слично.

„Све је више родитеља који не могу да успоставе контакт са својом децом јер се деца отуђују или су променила понашање. Изгубљен је онај позитивни ауторитет професора и наставника и чини ми се да одгајамо децу која су себична, превише агресивна, а често и отуђена од саме себе“, истакао је Пановић и нагласио да је његова мисија да учини „да јавност осети проблеме који долазе и који нам ометају функционисање породице“.

„Евидентна је криза брака која је достигла неслућене размере бар у урбаним срединама где се сваки други, трећи брак разводи односно распада. То неминовно оставља последице на здраво одрастање деце. Такође је присутно и форсирање незрелог начина живота. Не можемо функционисати без одређених начина и правила понашања. Не можемо поштовати једни друге ако не уважавамо потребе другога“, истиче доктор Пановић.

Он је у свом обраћању посебно критиковао утицај медија који, како каже „нуде превелику слободу и велика дечија права“.

„Долази до отуђења кроз неорганизованости, кроз форсирање забаве и једног хедонистичког приступа а на другој страни, савремени наставни процеси који се нуде,  не иду у правцу здравог одрастања, односно не процеси треба да деци помогну да разумију свет у коме живе и да уважавају потребе и очекивања других“, каже Пановић.

Доктор Пановић важи за једног од највећих српских стручњака из области лијечења болести зависности и рјешавања кризе савремене породице. У том домену је у оквиру Дома здравља „Ристић“ био покретач савјетодавног рада за породице зависника од психоактивних супстанци, а стручну сарадњу на том пољу је имао и са манастиром Ковиљ.

Одржао је више стотина трибина широм Србије, Црне Горе и Републике Српске. Његова књига „Брак, деца, породица: много питања и понеки одговор“ је незаобилазно штиво за сваког родитеља.