Православна црква и вjерници данас обиљежавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос.

Фреска распећа Исуса Христа у манастиру Високи Дечани. Фото: Мондо

Велики петак или Страсни петак је најзначајнији дан у недјељи Страдања. Ово је дан хришћанске жалости, па се на данашњи дан практикује строги пост.

Смрт Исуса Христа увод је у радост Васкресења или Ускрс, који ове године и православни и католички вјерници обиљежавају у недељу, 16. априла.

„ОЧЕ, ОПРОСТИ ИМ, ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ“

На данашњи дан, Црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, ношења крста на путу према Голготи, разапињања, праштања џелатима, умирања, скидања са крста, помазивања миром и повијања тијела платном и полагања у гроб.

Христа су у ноћи између Великог четвртка и Великог петка мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јеврејима, рекавши да не може да га осуди, јер није утврдио никакву Исусову кривицу, него, напротив, да је тај човјек невин.

Јудејци су схватили да могу само да муче Исуса, али не и да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав гријех Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу.

Пилат је питао народ кога да ослободи, Исуса Христа или разбојника Вараву, који је убио неколико римских војника.

Светина, коју су нахушкали фарисеји, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је викала: “Распни га, распни га“.

Христу су ставили трнов вијенац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, више од 2.000 година касније, носи име Улица бола.

Људи су пљували Христа и добацивали му погрдне ријечи.

Нашао се ту и један добар човјек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Исусу да носи крст страдања.

На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини.

Исус је и послије свих претрпљених мука и понижења молио свог Оца небеског да опрости џелатима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.

Кад је, око три сата поподне, свој дух предао Богу Оцу, сва природа, Божија творевина, побунила се против неправде и злочина – помрачило се Сунце, отворили су се гробови, земља се тресла.

Завјеса у храму се расцијепила одозго до доле, а камење се распадало уз страшан прасак и стијене су пуцале.

Тако су се обистиниле Христове ријечи да ће и мртво камење свједочити живог Бога. Капетан који је стражарио код крста рекао је да је тај Човјек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдаленом и још неким женама.

Јосиф из Ариматеје је од Пилата измолио да са крста скине Христово тијело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутрадан субота, када се ништа не ради, а да тијело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста.

Христово тијело су обавили платном и однијели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе.

Гроб је био уклесан у стијени. Кад су положили Христово тијело, на улаз су навалили огроман камен, а Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тијело.

ЦАРСКИ ЧАСОВИ У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА

У православним храмовима на Велики петак се богослужењима обиљежава вријеме смрти и скидања са крста тијела Господњег.

Обичаји налажу…
На Велики петак се ништа не ради, а вјерници би требало да своје мисли усмјере на страшно страдање невиног Христа, кога су људи понизили у на Голготи у Јерусалиму. На данашњи дан се не ради ништа, ни у кући ни у пољу. На Велики петак се фарбају јаја у црвену боју, која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота.
У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем дијелова Јеванђеља о догађајима у дане Страдања.
На посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб, износи се црвена плаштаница.
Свештеници износе плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а вјерници у тишини долазе на цјеливање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.