У оквиру „Дучићевог дана“ синоћ је у Музеју Херцеговине промовисан зборник „Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића“, чији су радови прошле године настали на научном скупу у Требињу, који Дучићеве вечери поезије, на прољетној манифестацији посвећеној Дучићу, већ деценију организују у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда.

Светлана Шеатовић, руководилац научног пројекта поетичких истраживања српских пјесника 20. вијека на Институту за књижевност и уметност, рекла је да је зборник о Шантићу 23. у овој едицији, а девети који се реализује у сарадњи са Требињем и Дучићевим вечерима поезије.

Додала је да зборник на 542 странице доноси 27 радова истраживача Шантићевог дјела, који се на различите начине и из разноликих позиција баве тумачењем поетике херцеговачког пјесника – због чега је „шароликост приступа“ важна садржајна одредница зборника.

Као посебност која зборник препоручује књижевној јавности је освјетљавање оног Шантића који излази из оквира нашег уобичајног поимања његове поезије, сматра Шеатовићева, појашњавајући да Шантића углавном доживљавамо „као пјесника тужних, сентименталних љубавних стихова и стихова родољубивог карактера“.

„Међутим, овај зборник је скренуо пажњу на неке луциферске и теме апокалипсе у Шантићевом дјелу. Дакле, имамо једног Шантића који није песник само емоционалности и сете – с те стране зборник доноси нека сасвим нова виђења и увиде у ту ‘тамну’ страну Алексе Шантића“, каже она.

Александар Јовановић, један од учесника на пројекту, истиче да је Шантић имао срећу да његова поезија буде широко прихваћена и уђе у народни живот, али и да се о њој огледају и о њему пишу наши најбољи критичари.

Зборник, ипак, доноси ново читање Шантића, који се кроз разноврност и дубину истраживачких захвата – читаоцу пројављује другачији, сложенији и много изазовнији за проучавање.

„Онај песник који вреди мора да пружи одговоре у сваком времену. Свако време тражи новог Шантића и ми се надамо да је овај зборник донео једног Шантића који одговара нашем времену“, закључио је Јовановић.

Један од приређивача зборника и дугогодишњи руководилац едиције о српским пјесницима 20. вијека Јован Делић рекао је да је раније о Шантићу постојао само један зборник – са научног скупа у Бијељини из 1998. године, чији је недостатак – одсуство поетички усмјерених радова – битно надокнађен требињским зборником о Шантићу.

Делић је подсјетио да је научни пројекат и едицију поетичких истраживања „теоријски утемељио, визионарски далековидо засновао и у будућност усмјерио“ професор Новица Петковић, те да не постоји ниједна наша институција која је попут овог института једној области и струци даровала 23 зборника стручних радова и „тиме потпуно измијенила научну слику о некој појави“.

„Ми смо свакако измијенили научну слику о српској поезији 20. вијека. Притом смо успут формирали екипу, проширили је, објединиле све универзитете и институције са подручја гдје живи српски народ, укључујући и требињске Дучићеве вечери поезије“, рекао је Делић.