Српски писац и нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан, прије 42 године, на Војномедицинској академији у Београду.

Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије, а Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године за роман "На Дрини ћуприја".

Био је члан Српске академије наука и умјетности, по рођењу Хрват, по опредјељењу Србин, писао је на српском језику.

Још у гимназијским данима, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је покрету "Млада Босна" и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти.

Први свјетски рат га је затекао на школовању у Кракову, одакле се враћа у земљу, али га је одмах по доласку у Сплит аустријска полиција ухапсила и одвела у шибенски, а потом у мариборски затвор у којем ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године.

По изласку из затвора, Андрићу је био одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници у којем је остао све до љета 1917. године.

Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру у Ватикану, Букурешту, Трсту и Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду.

По избијању Другог свјетског рата, због неслагања са властима у Београду поднио је оставку на мјесто амбасадора у Берлину и вратио се у Београд, гдје је живио повучено у стану на Зеленом венцу, не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дјела.

У исто вријеме написао је своја најбоља дјела која ће касније доживјети свјетску славу.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1954. године, а био је и први предсједник Савеза књижевника Југославије.

Први је потписао Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику.

Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду у 83 години.

Његова најпознатија дјела су "На Дрини ћуприја", "Немири", "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Љубав у касаби", "Пут Алије Ђерзелеза", "Мост на Жепи", "Аникина времена", "Госпођица", "Проклета авлија", "Знакови поред пута".