Чланице Организације Уједињених народа за образовање, науку и културу (UNESCO) данас обиљежавају Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.

Генерална скупштина УНЕСЦО-а прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. вијека одумријети више од половине, чак и до 90 посто. 

Унесцо обиљежава овај дан од 2000. године

Највише су угрожени језици с малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти. 

Поводом Дана матерњег језика, генерални директор УНЕСЦО-а Ирина Бокова рекла је да је језичка разноврсност заједничко насљеђе људи и да се за добробит свих мора користити вишејезичност.

Она је додала да УНЕСЦО штити језичке различитости, одаје признање језицима аутохтоних народа и настоји да се њихов глас чује у пројектовању образовне политике, развоја и социјалне кохезије.

Бокова је истакла да је вишејезичност "живи ресурс", који се треба користити за добробит свих.

Она је подсјетила да УНЕСЦО обиљежава Дан матерњег језика већ 12 година, а да је ове године посвећено вишејезичности за инклузивно образовање. 

У протеклих 12 година слављења матерњег језика народа у свијету, циљ је био указати на значај и заштиту језичне разноликости, културу и суживот, с акцентом на нематеријалном наслијеђу и културној разноликости.

Богато језичко наслијеђе у Босни и Херцеговини, употреба и стварање на језицима трију народа и 17 националних мањина довољан су разлог да се тај дан обиљежава и у Босни и Херцеговини.

Србија је 2006. године ратифицирала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а према процјенама државних званичника, мањинским језицима у Србији не пријети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим дијеловима Европе и свијета.

У тој земљи има више од 30 националних мањина, а закони у области образовања посебан акцент придају осигуравању квалитета образовања дјеце припадника мањинских група.

Домаћи лингвисти сматрају да би се требало више бринути о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, рјечника и осталих нормативних приручника.

Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, српски угрожен у мјери у којој су то и други језици и да опасност пријети чак и језицима с великом традицијом - француском, италијанском, њемачком.

Ипак, према оцјени стручњака, није вјероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, али требамо више радити на подизању језичке културе и писмености, у чему би, како сматрају, школа морала имати значајнију улогу.

Хрватски језик бит ће 24. службени језик Европске уније (ЕУ) и као такав равноправан са свим осталим језицима, па није могуће његово "утапање" у сличне славенске језике, сагласни су представници струке и политике, односно Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) и двају министарстава - знаности, образовања и спорта те културе.