У оквиру 4. сипосиона „Теологија у јавној сфери“ у Музеју Херцеговине синоћ су отворене двије изложбе: слика Бранка Радуловића и фотографија о руској царској династији Романови.

Марко Мусовић, декан на Академији ликовних умјетности Требиње је рекао да је Бранко Радуловић, рођени Мостарац, један од првих српских модерних сликара са почетка 20. вијека, који се школовао и стварао у Прагу и Паризу, а трагично страдао у Првом свјетском рату.

„Радуловићевих тридесет животних и десетак креативних година, свакако довољних да не падне у заборав. Вриједност ових слика је да се покаже да унутар Херцеговине, осим многих великих и значајних имена који су своју славу изградили ван наших простора, Радуловић је на неки начин остао незапажен. Изложене су слике које су рађене у поентилистичком маниру, осјећа се јак утицај Влахе Буковца који му је био професор на Прашкој академији“, истакао је Мусовић.

О изложби под називом „У сусрет руском цару-Романови царско служење“ која је посвећена посљедњој руској владарској династији, говорио је Игњатије Шестаков, јеромонах из Сретењског манастира у Москви.

„Као организатори ове изложбе, хтјели смо показати љепоту ових људи и њихово служење својој отаџбини и народу. Изложба је посвећена династији Романових, последњој царској и императорској породици која је владала Русијом од 1613. до 1917. године. Изложене су фотографије из породичних албума Николаја II и његове породице. Период владавине Романових оставио је дубок траг у историји не само Руског царства, већ и читавог свијета“, истакао је Шестаков.

Он је додао да су на изложби приказане фотографије царске породице из историјских архива и личних албума, као и портрети чланова које су радили најпознатији руски сликари и који сада представљају културно-умјетничко благо Русије.

Изложбе ће бити отворене до 28. фебруара.