Православни вјерници данас обиљежавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.
Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела. Људи се поздрављају ријечима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".
Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Срби Божић обиљежавају од памтивијека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.
Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
На Божић се окупља цијела породица. Тада се чесница окреће у смијеру кретања Сунца. Као жртва се најчешће приноси прасе, које представља награду укућанима за четрдесетодневни пост.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, полазника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
Осим Српске православне цркве, Бадњи дан 6. јануара славе Руска и Грузијска православна црква, бјелоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Божић се 7. јануара слави и у Македонији.
Шта Ви мислите о овоме?