У четвртак 22. децембра, у Гацку је одржано вече поезије гатачког пјесника, Сретена Видаковића. У препуној сали Парохијског дома, Сретен је по први пут гатачкој публици рецитовао најљепше стихове из своје три збирке поезије.

Кратак пјеснички досије и ријечи рецензената, публици је говорио професор српског језика, Милош Шуковић. Није изостао и његов лични осврт на поезију пјесника која, како каже, лијечи, окрепљује, надахњује. Шуковић примјећује да је Сретенова поезија озбиљна, којом нас „убјеђује и мами“.

Видаковић пише, јер нема другог избора. То је начин живљења неодвојив од поезије. „Продисао је кроз пјесму, њом нас воли, тјеши, опомиње“, рекао је Шуковић. Додаје да је тајна његове поезије је у 30 слова које, како је рекао „вјешто мијеша и све полаже на једно – на пјесму“.

Да Сретенову поезију сви воле, прихватају и разумију, потврдило је присуство великог броја суграђана. Од средњошколаца, просвјетних радника, радних колега, па све до оних који, условно речено, само воле умјетност и њој се диве. Његова поезија јесте баш то – умјетност, али, сва тајна није само у томе. Начин интерпретације и чињеница да сваку пјесму из три збирке зна напамет, доказ је љубави између човјека и пера. Сваком стиху се предаје с љубављу и тиме нас купује.

Сретен Видаковић рођен је у Данићима код Гацка. У Гацку је завршио средњу школу, а ради у ЈП „Р и ТЕ“ Гацко. Учествовао је на многобројним скуповима, Видовданским сусретима, Дучићевим вечерима, Смедеревским јесенима. Његове стихове можемо пронаћи у Антологији српског пјесништва, Зборницима - Дучић, Шантић, Лирски кругови, Нова зора, Видослов,Ћорићеви сусрети и други.

Шта нас то ново очекује из пјесничке радионице овога умјетника, остаје енигма до неких, нових вечери поезије.