Двадесет трећег априла се обиљежава Свјетски дан књиге и ауторских права. Професорица и књижевница Олгица Цице као највећег непријатеља књиге у 21 . вијеку наводи савремене технологије. Изазови су, каже, и неселективна продукција и све мање читалаца. Ипак, нема дилему да књига има будућност.

Професорица и књижевница Олгица Цице

Двадесет трећег априла 1616. године умро је славни шпански писац Мигел де Сервентес. Истог датума умро је и Виљем Шекспир. У знак сјећања на ове великане од 1995. године 23. април се обиљежава као Свјетски дан књиге и ауторских права. Могло би се рећи да је цјелокупну историју књиге обиљежила борба са изазовима. Некада су књиге спаљиване, данас у 21. вијеку највећа пријетња долази од савремене технологије.

“Нове технологије су највећи непријатељ и опасност. Не треба много времена да би се конзумент задовољио, посебно ако је то млад човјек. Много је забавних садржаја и лако се долази до информације. Књига тражи вријеме и посвећеност”, објашњава нам професорица и књижевница Олгица Цице.
Ипак љубитеље књиге привући ће оно што друге одбија. Књига тражи посвећеност а њу јој може пружити само истински љубитељ писане ријечи.
“Мислим да књига има будућност колико је има човјек као живо биће, стваралац и неко ко има потребу за лијепим. Увијек ће постојати људи који имају потребу да се изразе и поруче нешто другим људима”, каже Цице.
Добра књига се данас бори са још једним непријатељем, оном лошом. Продукција је већа него икада . Пишу и они који умију и они који не умију и тешко се у том шаренилу снаћи. Уз то, читалаца је све мање.
“Јако много се објављује и пише а много мање се зна за објављену књигу и нешто ту није у реду. Недостаје књижевна критика која ће правити здраву селекцију и људи би тада више цијенили књигу”, прича нам са Олгица Цице.
Наша саговорница сматра да људи данас не читају довољно. Ипак, не криви их. Заокупљеност свакодневим егзистенцијалним питањима не оставља много времена, снаге ни воље за књигу. А онда се губи и навика читања...
Књига је градитељка језика, културе и човјека, каже. Можда је баш зато успијевала да изађе на крај са свим тешкоћама, које су јој вријеме и човјек наметали.

Марија Манојловић, Херцег РТВ