У библиотеци „Свети Јустин Ћелијски“ Епархијског дома у Требињу промовисана је књига „Споменица научника и књижевника Чедомира М. Лучића“, а поводом двогодишњице од смрти овог истакнутог научног радника и књижевног ствараоца – историчара, филозофа, доктора права и филолога.

Књига је подсјећање на живот и дјело проф. др Чедомира Лучића, иза кога је остало више од 20 књига и 300 научних и стручних радова из различитих области хуманистичких наука, између осталог и три магистратуре и три доктората – из области српске историје, права и књижевности.

Проф. др Радослав Милошевић, један од аутора споменице, истакао је да је ријеч о необично плодној и свестраној академској биографији, те да је др Лучић науку задужио не само истраживачким радом у различитим њеним областима, већ и као покретач више катедри за историју – на факултетима на Палама, у Никшићу и Косовској Митровици.

Лучић је био и директор Института за историју Црне Горе, а као књижевни стваралац – и члан удружења књижевника Црне Горе, Републике Српске и Србије.

„Чедо је увијек прича недопричана и ми нисмо хтјети допустити да оде у заборав. Четрдесет аутора је сарађивало на овој споменици, а ту заиста има вриједних радова, не само о Чедовом животу и раду, него су многи од њих дали и значајне прилоге из свог научног дјелокруга“, појаснио је Милошевић.

Он је додао да је вече присјећања на живот и дјело др Лучића прилика и да се јавности промовише иницијатива за оснивање института за историју и етнологију у Херцеговини, вјероватно са сједиштем у Гацку, које је посљедњих година постало значајно сабориште српских историчара.

„Ћоровићеви сусрети су до сада окупили преко 500 историчара српског народа и то је значајна база због које је и идаја о институту са научног гледишта изводљива“, рекао је Милошевић.

Предсједник гатачког одбора „Просвјете“ Радомир Вучковић подсјетио је да ово друштво већ 18 година у Гацку организује научни скуп историчара у оквиру „Ћоровићевих сусрета“, који је прије три године регистрован и код ресорног министарства као научно-истраживачка организација.

„То нам је дало за право да размишљамо и о оснивању института. Херцеговине је негдје између архива Цетиња, Котора, Дубровника, Мостара и Сарајева, а сигурно би то дало један нови допринос истраживању, прије свега, херцеговачких стратишта, за која сматрамо да још увијек нису довољно истражена ни обрађена, а која су нам важна свједочанства о томе шта смо све прошли и колико је био тежак пут да би данас имали Републику Српску“, рекао је Вучковић.

Он је додао да је иницијативи још раније епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије дао благослов, те да је и у Српској академији наука и умјетности „ова идеја наишла на одобравање најзначајнијих имена српске науке“.

Вечерас је саопштена и одлука жирија за додјелу књижевне награде „Аврамов штап“ за 2016. годину, а међу носиоце овог књижевног признања – које додјељује херцеговачка подружница Удружења књижевника Републике Српске у сарадњи са Удружењем књижевника Црне Горе – уписан је и пјесник Рајко Петров Ного.