У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је  изложба фотографија ,,Стрма равница - сто година од колонизације Војводине", аутора Богдана Шекарића, музејског савјетника - етнолога и Димитрија Михајловића, кустоса - историчара из Музеја Војводине.

Овом изложбом обиљежено је сто година од доласка првих колониста - добровољаца из Херцеговине, Црне Горе, Лике, Далмације, Босне, као и Мађарске и Румуније на подручје новоосноване Краљевине СХС, тачније на простор Војводине.

Аутор изложбе Богдан Шекарић истиче да је изложба замишљена да представи живот колониста, њихове обичаје, ношње, одликовања, оружје, оруђе, документа, покућство и фотографије.

„Посјетиоци  имају прилику и да погледају документарне филмове који говоре о сјећањима на изградњу досељеничких насеља, страдања у Другом свјетском рату и обичајима које су задржали из старог завичаја“, каже Шекарић.

У Музеју Херцеговине одржана je и промоција књига „Колонистичка насеља (1920–1941) Банат, Бачка, Срем” и „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)”, аутора др Милана Мицића. 

У својој студији Мицић полази од саз­нања да је у процесу аграрне реформе и колонизације у Краљевини Југославији, спроведеној у периоду од 1920. до 1941. године, у сјеверним крајевима (Банат, Бачка, Барања, Срем, Славонија) формирано 201 на­се­ље у којима је уочи Другог свјетског рата живјело око 100.000 становника.

Књига садржи кратку историју 40 колонистичких насеља насталих између два свјетска рата у Банату, Бачкој и Срему међу њима и насеља у којима су насељени српски добровољци из Херцеговине.

Историографска студија „Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941)” за своју тему има ток колонизације на поменутом простору коју је организовала Краљевина Југославија у процесу аграрне реформе да би заштитила своје несигурне границе ка Мађарској и Румунији, измјенила етничку структуру тог простора, која није била у корист јужнословенског (српског) становништва (Бачка, Банат) и довела на простор колонизације новој држави одано становништво (српске ратне ветеране – добровољце из динарских крајева Краљевине и српске оптанте из Мађарске и Румуније) који би били чувари и симболи нове државе на за њу несигурном простору.