Обновом Бранковића куле и подизањем цркве посвећене светим Бранковићима, Требиње треба да се одужи овој властеоској породици требињских коријена – рекао је синоћ умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије на предавању „Земља хумска – света Херцеговина“, које је одржао у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент.

Говорећи о поријеклу српске владарске динасије, владика Атанасије је рекао да су њени родоначелници властелин Младен, управитељ Требиња у доба краљева Милутина и Стефана Дечанског и његов син Бранко Младеновић, гувернер Охрида за вријеме цара Душана, те да свједочанство о требињским данима ове властелинске породице још чувају Бранковића кула у Полицама и у народу упамћени назив Бранковина на овај крај.

Косовска историја Бранковића, како је напоменуо, почиње касније – преласком Бранкових синова Вука и Гргура из Охрида на простор Дренице.

Он је додао да би обновљена Бранковића кула са црквом светих Бранковића била културно-историјски и туристички споменик Требиња, те да је на ову тему већ израдио елаборат и предао га епископу Григорију.

Умировљени владика је додао да би простору Бранковића куле био омогућен прилаз изградњом обилазнице, о чему је, како је рекао, још раније разговарано са актуелним градоначелником, Луком Петровићем и предсједником РС, Милорадом Додиком „који се још тада сагласио“.

Светитељи породице Бранковић

Владика је рекао да су Бранковићи, због Вуковог „калкулисања“ и повлачења из битке на Косову, у народном предању означени као издајници, али и да „народна пјесма није мјерило“ јер су Бранковићи били – и свеци и честити владари.

Четворо Бранковића се посветило – деспот Стефан „Слијепи“, мајка Ангелина, владика Максим и деспот Јован – напоменуо је владика Атанасије.

„И као такви заслужују да им подигнемо цркву. Ја би волио да то буде копија Богородице захумске“, рекао је владика појаснивши да је ријеч о задужбини Бранковића на Охридском језеру, а која својим именом управо свједочи да ови властелини нису заборавили свој требињски завичај.