• Удружење Требињаца „Јован Дучић“  у Београду сматра да Момо Капор треба да добије улицу у Београду и то не било гдје, али и бисту на Калемегдану поред својих земљака Дучића и Шантића

Момчило Капор, кога од милости зовемо Момо, тај дични Херцеговац; иако је по рођењу Сарајлија, својим умјетничким стваралаштвом; а бавио се подједнако и са књижевношћу и са сликарством, заузима у српској култури и духовности уопште оно мјесто гдје столују неумрли.
Његовим физичким одласком са овога свијета, као да је отишао и посљедњи боем у најпозитивнијем смислу те ријечи.
Херцеговина, тај расадник угледних људи, сврстава га међу бољима у најбоље.
Па ипак иако је био грађанин свијетам себе је сматрао Београђанином, а то најбоље зна књига: „011“ и сплав на ријеци Сави – тамо ггде се грли са Дунавом, а ту је најчешће боравио – када би са пером и кичицом уљепшавао овај свијет.
Анкете су такође показале да је био најомиљенији књижевник и најчитанији на овим просторима.
Његови графички цртежи и вињете украшавају разне књиге других аутора, а налазе се и на зидовима многих домова његових пријатеља.

Опростите нам што Вам пишемо о ономе што је и вама познато. Жеља нам је да и сами увидите колико би било пожељно да једна улица у његовом граду Београду понесе његово име и то не само ради ега, већ прије свега ради народа коме он са поносом припада.
Опште је мишљење је Момо Капор својим огромним доприносом српској култури заслужује улицу и то не било гдје, као и бисту поред Дучића и Шантића. Можда ћете помислити да смо пристрасни, али за оне који добро познају његово умјетничко дјело ту нема никаквог двоумљења.
Изражавамо захвалност на разумијевању!

                                                                                                                                                                                Председник Удружења
                                                                                                                                                                                     Жарко Ј. Ратковић 

Извор: Слободна Херцеговина