Манифестација "Иво Андрић наш савременик" посвета је нобеловцу поводом 130 година од његовог рођења, али и онима који увијек изнова промишљају о његовим дјелима и покушају мирног живота у немирном 20. вијеку, порука је са отварања овог догађаја у Андрићевој кући у Херцег Новом.

 
Манифестација о Андрићу             Фото: СРНА

Академик Јован Делић осврнуо се на цјелокупно Андрићево стваралаштво од поетског исказа до романа, посебно апострофирајући есеје, као и о Андрићевом насљеђу и значају Куће нобеловца.

- Нема ништа што је Иво Андрић стекао, а што није оставио своме народу. И гдје год је нешто оставио то се примило. Негдје боље, негдје горе и остала је културна институција првога реда. Зато је изузетно важно ко те институције води, ко у њих долази, шта ту ради и говори - рекао је синоћ Делић.

Он је навео да нема есеја равних Андрићевима, какви су "Разговори са Гојом", "Његош као трагични јунак косовске мисли" и "Мостови".

Ако један писац има три врхунска есеја у својој националној књижевности, Делић је истакао да је онда у питању врхунски есејиста, дубоко мисаон и осјетљив, меланхолик.

Драмски писац и пјесник Иван Негришорац указао је и на Андрићев стваралачки образац, истакавши да је то класични, објективни приповједач, наратор који је миран, уравнотежен који све ствари повезује узрочно посљедичним везама тако да се чини да ту нема шта провјерити.

- То је Андрић. И нема боље парадигме од Андрићеве парадигме не само у српској књижевности. Када га ставите у свјетски концепт видите како он импресивно стоји - истако је Негришорац.

Манифестацију "Андрић наш савременик" иницирала је Гордана Поробић Крцуновић, а реализује "Херцег фест".

У оквиру манифестације данас ће бити потписан Протокол о сарадњи између београдске Задужбине Иве Андрића и "Херцег феста", те отворена и нова изложбена поставка у којој су оригинални дијелови намјештаја, слике и лични предмети – свједоци херцегновских, најсрећнијих његових година како је говорио Андрић.