У Народној библиотеци у Требињу приређено је књижевно вече Владимира Пиштала, једног од најзначајнијих савремених српских писаца и добитника бројних престижних награда.
Пиштало је представио књигу есеја „Значење џокера“ , те „Сунце овог дана: писма Андрићу“, гдје, како је рекао, Андрић се помиње у неким темама веома важним за нас.
„Морам да кажем да је он био антиколонијални писац и то је оно што је Андрић цијелог живота понављао - видјети ствари на сопствени начин“, истакао је он.
Пиштало читаоца у роману извјештава о Андрићевим прозорима у свјет и свјест из паноптикума, циркуса и књига о књижевним прозорима у страст и у тајну жене, о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба, о Гаврилу Принципу и “Младој Босни” као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи али и о истини данашњег свјета и његовог неоколонијалног устројства у коме „усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију“.
Начелник градског Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Слађана Скочајић рекла је да Пиштало кроз своја дјела саопштава једноставно, језгровито и искуствено, те са читаоцима дијели богатство својих спознаја и искуства.
Она је истакла да је Пиштало пожељан гост у Требињу те да Град очекује од њега и нова дјела.
"Ово је писац старог кова који се може уврстити у антологију онако како су сви велики писци", истакла је Скочајићева.
Пишталова најпознатија дјела су романи „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“ , „Венеција“, „Сунце овог дана: писма Андрићу“.
За роман „Тесла, портрет међу маскама“ је 2008. добио НИН-ову награду за најбољи роман. За исти роман је 2010. године добио награду за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије.
За роман „Венеција“ добио је награду Kочићево перо, као и награду „Мома Димић” 2012. године. Добитник је награде Меша Селимовић за књигу есеја „Значење џокера“, те награде Тодор Манојловић за 2020. годину.
Професор је на Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, гдје предаје свјетску и америчку историју, а тренутно обавља функцију директора Народне библиотеке Србије.
Шта Ви мислите о овоме?