У Музеју Херцеговине у Требињу отворена је изложба Поклон-збирка Жељка Опачка „Бунт и слобода”, изложбени пројекат Музеја савремене умјетности Републике Српске, чиме се наставља досадашња успјешна сарадња између ове двије институције.
Поклоњена дјела била су дио приватне умјетникове колекције и већином нису била излагана, а збирка је први пут као цјелина приказана јавности изложбом у Музеју савремене умјетности Републике Српске крајем 2021. године.
Жана Вукичевић виша кустоскиња Музеја савремене умјетности Републике Српске казала је да су ова дјела настала 80-их година XX вијека и да је Жељко Опачак умјетник који прати умјетничке трендове на свјетској сцени.
„Изложба доноси интиман свијет самог умјетника и могло би се рећи да је то његов младалачки дневник, јер је он сам чин сликања или цртања доживљавао попут писања дневника. Ми смо у улози воајера који читамо или гледамо те његове приватне дневнике. Изложба доноси само један дио велике збирке и прати хронолошки ток његовог умјетничког опуса од раних 80-их година па до формирања врло специфичног умјетничког израза који одликује наглашена гестуалност, фактурност, колорит. Симболички, изложба представља његов повратак у младост и у родни град Бања Луку. Изложба је прилагођена изложбеном простору Музеја Херцеговине и увијек изложбе које доносимо као гостујуће у овом простору изгледају још боље и добију неку нову димензију” објаснила је Вукичевић.
Жељко Опачак аутор изложбе каже да је јако задовољан избором дјела из Поклон-збирке која су вечерас приказана требињској публици.
„Ово је један дио мојих радова док није почео жалосни дио наше Југославије, односно распад неке заједничке државе. Kомбинујем различите материјале и технике у тим сликама и то је нешто сто ме увијек занимало. Цртежи су такође колажирани и ту сам комбиновао бојице са тушевима, акварелима и увијек је у мом стварању била присутна игра материјалима. Волим да истражујем и да нађем нешто ново”, рекао је Опачак.
Директор Музеја саврмене умјетности Републике Српске Сарита Вујковић истакла је да им је посебно задовољство што поново гостују у Музеју Херцеговине у Требињу.
„Овом изложбом ми на неки начин завршавамо обиљежавање 50 година постојања Музеја. Донацијом умјетника Жељка Опашка наш музеј је добио 1533 рада што је за нас посебно значајан чин из разлога што је Музеј савремене умјетности РС настао на поклону, великим донацијама умјетника из цијелог свијета” казала је Вујковић.
Изложбу је отворио замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић, који је истакао да су вечерас пред публиком веома вриједни радови.
„Поклонивши своје радове Музеју савремене умјетности Републике Српске, Жељко Опачак није само обогатио збирку поменутог музеја, већ су његове умјетнине вриједан поклон свим грађанима Републике Српске. Дио богатог умјетничког опуса који је вечерас пред нама свједочи о снажном унутрашњем доживљају, о личном утиску и импресији умјетника о тадашњим друштвеним кретањима и једном специфичном социјалном моменту некадашње Југославије” рекао је Бошковић.
Жељко Опачак рођен је 1962. године у Бањалуци. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду (ФЛУ) 1986. године, гдје је завршио и постдипломске студије 1988. године. Исте године постао је члан Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине (УЛУБиХ), а 1989. године члан Удружења ликовних умјетника Словеније (ЗДСЛУ) и Друштва ликовних умјетника Цеља (ДЛУЦ). Боравио је у Паризу на студијском путовању 1991. године (Цитé Интернатионале дес Артс). Од 2005. до 2012. године обављао је функцију предсједника Друштва ликовних умјетника Цеља. Добитник је више награда и признања за свој рад (признање ЗДСЛУ за медије на Мајском салону 2011. године; награда „Душан Симић“ за сликарство на Салону ДЛУБЛ у Дому културе у Бањој Луци 1989. године; награде ФЛУ за најбољег студента 1982. и 1983. године). Живи и ради у Словенији, гдје посљедњих тридесет година интензивно ствара и излаже, а ангажован је и на пољу педагошког рада у гимназији, гдје предаје ликовну умјетност са историјом умјетности и ликовну теорију.
Изложба ће требињској публици бити доступна до 21. јула 2022. године.
Шта Ви мислите о овоме?