У порти Саборног храма синоћ је приређен концерт православне духовне музике у извођењу чланова Хора "Свети Василије Острошки и Тврдошки", који ове године слави 130 година од оснивања, уз који су наступили и Српско православно црквено пјевачко друштво "Побратимство" из Фоче.

На репертоару су биле литургијске и свјетовне композиције. Тако су на програму била дјела С. Мокрањца, К. Станковића, М. Говедарице, И. Денисова, Ж. Фирфова, М. Потерјајка, Д. Коваљевског, М. Тајчевића.

Јована Марић, магистар црквене музике и појања је од прије пет мјесеци, нови диригент требињског црквеног хора.

Она каже да јој је било тешко након короне покренути људе да се oкупе и пјевају у затвореном простору.

„Након двије године паузе дошло је вријеме да се све покрене и радује ме што се осјећа љубав код хориста, да је свима стало да наставимо. Почели смо са пјевањем на литургијама. Има доста нових, али и старих чланова који су се вратили. Мени је био задатак да донесем мало свјежине у хор“, навела је Марић.

Према њеним ријечима вођење хора захтјева пуно посла, ако хоћете озбиљно да се ради.

„Јер сам то наследила и имам дужност да тако наставим. Без озбиљног труда и рада нема резултата у свему што радите, а посебно у умјетности. Што ме радује, у протеклих пет мјесеци колико водим хор, нисам имала ситуацију да немамо квалитетну пробу и да не дође довољан број чланова и то ми је некако вјетар у леђа и знак да треба да сам ту и да треба да се потрудим и да наставимо даље“, рекла је Марић.

Она истиче да људи долазе у хор из љубави, а проблем је одлазак младих из хора на студије.

„Има доста млађих чланова, више међу дјевојкама за хорско пјевање. Има доста тенора, а басова јако мало, као да Требиње нема дубоких гласова. Долазе нам средњошколци из Музичке, Гимназије и стручних школа. Требиње је диван град и има доста лијепих мјеста за концерте, а немамо често прилику да слушамо хорско пјевање. Има потенцијала, треба да се сви мало више покренемо, прије свега људи који се баве културом у нашем раду“, напоменула је диригент хора.

Црквени хор "Свети Василије Острошки и Тврдошки" тренутно броји око 35 активних чланова.

Стојанка Гудељ, дугогодишњи диригент хора каже да је хор водила 23 године, до пандемије вируса корона.

„Црквени хор је обновио рад 1997. године, имао је прекиде у вријеме рата. На позив владике Григорија те 1997. године сам почела да водим црквени хор. Ове године се обиљежава 130 година хорског појања у Требињу“, навела је Гудељ.

Она додаје да је најлакше било почети, а најтеже се одржати и уложен је велики труд и рад.

„Ја сам радила одговорно тај посао, јер водити црквени хор није нимало једноставно, чак је стресно ако хоћете да то буде добро. Има дивних тренутака за памћење и некако је све брзо прошло и не могу да вјерујем да сам била диригент хора 23 године. Захваљујући Светом Василију и истрајношћу без прекида се тај хор одржао“, истакла је Гудељ.

Она напомиње да није лако у малом мјесту одржати рад хора, јер сваке године из хора одлазе млади људи на студирање.

„И у Требињу нема традиције за хорско пјевање. Прије је била само основна Музичка школа, сад има и средња и онда је лакше доћи до пјевача. Послије обнове рада хора било је више чланова, а како су се развијали фолклор, плесови, језици, мање је било интересовање за хор. Тешка је промјена пјевача, једне научите па оду, други дођу па све наново“, истакла је Гудељ, додајући да у сјећању остају дивна путовања и наступи.

„Надам се да ће хор опстати у Требињу. Овај град и црква заслужују да имају црквени хор“, закључила је Гудељ.

Рајко Митровић и Слободан Гуровић су дугогодишњи чланови требињског хора, кажу да је част пјевати у црквеном хору.

„Посебан осјећај вечерас, ово треба заслужити да се пјева пред патријархом Порфријем и мислим да смо то фино отпјевали“, поручује Митровић.

„Велико задовољство што смо наступили пред нашим патријархом Порфиријем и владиком Димитријем. Уз то задовољство је претходио огроман труд, рад и одрицање, али то нам није сметало да се што боље спремимо за овај наступ“, навео је Гуровић.

Бранка Шкоро каже да им је у протекле двије године недостајало хорско пјевање и да је радује чињеница да им се придружио велики број младих људи.

„Живот хорског пјевача је нешто посебно и оно што се дешава на пробама, поред огромног рада је једно јако лијепо дружење. За 12 година колико пјевам у хору нисам имала негативно искуство и мислим да се може видјети пуно лијепих ствари. Доста људи је спознало вјеру управо кроз црквену музику. Позивам за све младе и старије да дођу и да нам се придруже“, рекла је Шкоро.

Црквени хор "Свети Василије Острошки и Тврдошки" учествовао је на готово свим свечаностима, приредбама и другим јавним наступима у Требињу, Источној Херцеговини и у иностранству.

Црквени хор "Свети Василије Острошки и Тврдошки" ће у недјељу, 15. маја након појања у Саборном храму преломити славски колач и уприличити трпезу љубави у Епархијском дому, заједно са члановима братског хора „Свети Јевстатије Превлачки“ из Будве.