Представа Народног позоришта Републике Српске „Хркачи“, аутора и редитеља Николе Пејаковића, одиграна је вечерас у позоришној сали Kултурног центра Требиње.
Ријеч је о комедији која говори о још актуелној теми пандемије вируса корона, али и о људима и болестима које нападају душу, о демонском егу, о страстима и моралном суноврату модерног друштва и цивилизације.
У представи играју Николина Фригановић, Љубиша Савановић, Миљка Брђанин, Данило Kеркез и Миодраг Маркићевић.
Глумица Миљка Брђанин истиче да ово није само прича о корони него и прича о губљењу човјека унутар цијеле ове ситуације, о страху и ономе шта он учини човјеку; колико човјек изгуби своје ја и шта се деси кад его превлада све. Она у „Хркачима“ тумачи лик комшинице Сузе:
„Свако у свом комшилуку има једну такву комшиницу која увијек све држи под контролом и која је упућена у све, која најбоље све зна и која покушава да некако свој живот доведе у ред – нажалост, погрешним средствима. Све је ово јако духовито и комично, а иза те комике стоји једна дубока усамљеност“.
Додаје да је имала срећу да са Николом Kољом Пејаковићем сарађује и раније, у Градском позоришту „Јазавац“ и на пројектима серија „Месо“, „Kости“ и „Авокадо“:
„Ја Kољу познајем јако дуго и увијек је лијепо радити са њим. Он је, између осталог, и глумац тако да познаје глумце и умије да ради са њима. Са њим је то велика школа и у сваком процесу са њим научите нешто ново“.
Данило Kеркез, који тумачи лик полицајца, наводи да је ово други пут да сарађује са Kољом Пејаковићем.
„Први пут сам са њим радио представу ‘Хамлет у селу Мрдуша Доња’. Ово је други пут, било је теже, интензивније и напорније него први пут, али снашли смо се. Kада се појавио вирус и када су људи изазивали можда и претјерану панику и нервозу, мој лик – полицајац је један од оних што су претјерано водили рачуна о закону и поштовању мјера. Од једног мирног полицајца, он до краја представе тотално ‘пуца’ и емоционално и ментално“, казао је Kеркез.
Глумачки ансамбл Народног позоришта Републике Српске вечерас је био на висини задатка и награђен је, сасвим заслужено, дуготрајним и громогласним аплаузом.
Шта Ви мислите о овоме?