На дан рођења краља дечјих писаца Ханса Кристијана Андерсена обележава се Међународни дан дечје књиге. Готово да нема детета које не зна бар неку од његових бајки, а у овом тексту ћемо вам представити шест најпознатијих.

Царево ново одело

Ово је бајка о сујетном цару који је уживао да излази из двора кад год би му се указала прилика, како би показао народу своју нову одору. Једног дана су му две варалице предложиле да сашију одећу која неће бити видљива једино глупим људима, као ни онима који свој посао не раде како треба.

Баш зато, када је цар „обукао” своје одело, ни он ни његови поданици нису смели да признају да га не виде и дивили су му се. Међутим, када је једно дете, које је оличење искрености, узвикнуло да цар нема ништа на себи, његове речи су се сматрале истинитим, али цар није имао избора, него да настави да шета још поносније.

Мала сирена

Ово је вероватно најпознатија Андерсенова бајка, будући да је „Дизни” према њој направио дугометражни цртани филм. Међутим, бајка и цртани филм се баш и не поклапају.

Мала сирена је на свој 15. рођендан добила прилику да исплива на површину, где је посматрала прославу рођендана лепог принца у ког се заљубила. Када је олуја погодила брод, она га је спасила од утапања, али је он није видео.

Када је причала са баком, старица јој је открила да људи живе много краће од сирена, али да имају вечну душу која живи на небу. Мала сирена затим од Морске вештице добија напитак који јој је дао ноге, у замену за глас.

Вештица ју је упозорила и да, ако постане човек, никада више неће моћи да се врати у море. Поред тога, стећи ће душу само ако задобије љубав принца и уда се за њега. Ако се то не догоди, у зору првог дана ако се он ожени неком другом, Мала сирена ће умрети сломљеног срца и растворити се у морској пени.

За разлику од срећног краја у „Дизнијевој адаптацији”, принц се није заљубио у Малу сирену и она се растворила у пени, али уместо да престане да постоји, претворила се у светлећи и етерични дух везан за земљу: Добила је шансу да стекне сопствену душу чинећи добра дела за човечанство.

Ружно паче

Из јаја се излегло неколико лепих жутих пачића, али и једно велико незграпно паче. Остале птице на фарми су га вређале и отерале. Ружно паче је онда живело са дивљим паткама и гускама, док нису наишли ловци, па је морало да пронађе нови дом на сеоском имању. Међутим, и тамо су га малтретирали мачак и кокошке. Опет је остало само.

Након бројних перипетија и хладне зиме коју је провело на отвореном скривајући се у пећини, стигло је пролеће. Ружно паче је тада већ одрасло и сазрело и отишло је код лабудова, одлучујући да је боље да га убију тако лепе птице него да живи живот пун ружноће и беде.

Међутим, лабудови су га дочекали и прихватили, и оно је, гледајући свој одраз у води, видео да је све време био не паче већ лабуд.

Палчица

Жена која је жудела за дететом тражила је савет од вештице. Она јој је рекла да посади јечам, из ког је затим никао цвет, а у њему је била сићушна девојчица – Палчица.

Једне ноћи њу је отела жаба крастача која ју је желела као невесту за свог сина. Палчица је уз помоћ пријатељских риба и лептира успела да побегне, али ју је онда ухватио гундељ. Међутим, он ју је одбацио и она је у зиму остала сама.

Уточиште јој је дала пољска мишица, чији је комшија био кртица. Приликом једне посете кртици, она је угледала повређену ласту. Палчица је ласту неговала, певала јој и помагала да се опорави. Пред крај зиме, мишица је покушавала да је убеди да се уда за кртицу, али је Палчица на тој ласти побегла.

Ни ова бајка нема у потпуности срећан крај. Иако је Палчица пронашла цветно-вилинског принца у ког се заљубила, ласти је било сломљено срце јер је остала без своје Палчице.

Оловни војник

Као што се може претпоставити, ни ово није бајка са срећним крајем. 

На свој рођендан, дечак је добио комплет од 12 оловних војника, али једном је недостајала нога. Он је био остављен поред папирног замка са папирним фигурицама, међу којима је била и играчка балерина у коју се оловни војник заљубио.

Кад је пала ноћ играчке су оживеле, а црни трол је забранио оловном војнику да гледа у балерину, што је овај игнорисао. Следећег дана, оловни војник је био постављен крај отвореног прозора кроз који је убрзо пао на улицу.

Нашла су га два дечака и пустила низ воду у папирном чамцу, који је прогутала риба - и он је завршио у истој кући у којој је био. Куварица га је нашла у стомаку док је чистила рибу, и војник је убрзо опет био са вољеном балерином.

Међутим, дечак је био незадовољан што војник нема ногу и бацио га је у ватру, а убрзо се на исти начин решио и балерине. Служавка је сутрадан пронашла два мала срца, која су припадала оловном војнику и балерини.

Принцеза на зрну грашка

За крај једна бајка са срећним крајем. 

Прича говори о принцу који жели да се ожени правом принцезом, јер су све које је дотад упознао или имале лоше манире за столом или нису биле његов тип.

Једне олујне ноћи млада, покисла девојка је затражила уточиште у принчевом замку. Тврдила је да је права принцеза, па је принчева мајка одлучила да је тестира тако што је ставила зрно грашка у кревет, и прекрила га огромним душецима.

Ујутру, принцеза је рекла да је провела непроспавану ноћ, због нечега тврдог у кревету, чиме је положила тест. Принц и девојка су се потом венчали. 

Како читаоце не бисмо превише растужили, из овог кратког прегледа изузели смо Девојчицу са шибицама.