Центар за информисање и образовање у сриједу, 30. марта, у Музеју Херцеговине, организује промоцију капиталног дјела “Рјечника источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“.

Као плод више од четири деценије преданог рада на сакупљању и тумачењу лексичке грађе овог краја - из говорне праксе, књижевности и стручне литературе - Марићево капитално дјело на близу 1.000 страница доноси око 90.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора.

На рјечнику је – свједочи аутор у предговору издања – озбиљније почео да ради још 1980. године, уз своје новинарске послове обилазећи често херцеговачка и сусједна подручја, мада се овдашњом типичном лексиком, без нарочитог метода, бавио и раније, још током седамдесетих година.

„Пошто је миграција из села у градове већ у великој мјери била завршена, када су рурални говори почели да нестају“ - пише аутор у уводном слову – „овим послом почео сам да се бавим водећи се Вуковом мишљу да би требало спасити оно што је 'забачено или заборављено'. Због тога почео сам да прикупљам језичку грађу и из литературе, почев од народне и епиграфске књижевности до савремене прозе, етнолошких студија и лексикографских издања везаних за матична, рубна и сусједна подручја источнохерцеговачких говора“, говорио је Марић.

Иако појам источнохерцеговачки матични говори измиче прецизнијем географском одређењу, предмет свог рада Марић дефинише као „говор који се, својим постањем и општим третманом у науци, углавном односи на Стару и Источну Херцеговину, а својим бројним рефлексима и широким утицајима, и на сусједна подручја, на централну Херцеговину, долину Неретве, сјеверну Херцеговину, Конавле, Дубровник, Приморје“.

Подсјећа да источнохерцеговачки говор „своја богата изворишта има у народној књижевности, у значајној мјери чинио је основу дубровачког књижевног језика 15. и 16. вијека, а у оквиру Вукове реформе послужио је као основа српскохрватског књижевног језика јекавског нарјечја“.

И најпосле, аутор напомиње да је у свом вишедеценијском раду „сабирао ријечи којих нема у другим рјечницима, које се никако или веома ријетко користе у другим говорима и ријечи које у говорима источнохерцеговачког типа имају већи полисемијски потенцијал“.

Недјељко Марић, ријеч по ријеч, деценијама је градио своју импозантну лексикографску грађевину, својеврсни споменик предачком језику свој краја. Као ерудита и посвећеник посла, градио је у стваралачкој осами, у тишини и без сувишне рекламе, са свијешћу и одговорношћу јавног радника који се безинтересно предаје послу од опште важности и ползе. Утисак је да су за његово капитално дјело знали тек ријетки, његови пријатељи и најближи сарадници, а шира заједница, опет из казивања других - тек када нас је због болести напустио.

Истраживачки напор, у који је стао скоро цијели један живот, биће без сумње драгоцјен прилог нашој филологији. Дијалекатски рјечници, рекли би упућенији, и више су од стручног приручника: као ризница лексичког блага живог, народног говора, који настаје и развија се у спонтанитету колективне креативности - они су непресушан извор драгоцјених података о нашем човјеку, његовом начину живота и погледу на свијет, нашој култури, историји и традицији. Зато се и њихови творци уписују у ред заслужних прегалаца на пољу културе.

Свом граду и Херцеговини Недјељко Марић је даровао задужбину која по вриједности и значају далеко надилази оквире наше завичајне, научне и стваралачке, баштине. Центар за информисање и образовање, установа у којој је провео цијели свој радни вијек, захвална је на прилици да као издавач на ту задужбину стави и свој скромни камен.

На промоцији дјела говориће проф. др Милош Kовачевић и проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета Београд те проф. др Јелица Стојановић са Филозофског факултета из Никшића.        

Промоција “Рјечника источнохерцеговачких матичних говора“, у Музеју Херцеговине, у сриједу, 30. марта, биће уприличена од 19 часова.