У Галерији Музеја Херцеговине отворена ЈЕ аудио изложба „Јасеновац. Логор смрти, земља живих“, својеврсна лична умјетничка рефлексија, изведена у аудио форми која омогућава посјетиоцима да сами, вођени наратором и својом имагинацијом створе слике и на тај начин „виде“ Јасеновац.

Изложбу је отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић и истакао да је обавеза свих нас да Јасеновац буде дио нашег памћења, да јасеновачки цвијет буде симбол болног сазнања да су се тако монструозна страдања дешавала, али и да се наше постојање не смије заснивати на тами тог страдања, већ на свјетлости опстанка.

„Опрост и опраштање нису тренутак, нису један догађај, него процес који захтијева вријеме, стрпљење и снагу. Култура сјећања је саткана од праштања и незаборава, праштања да бисмо могли у свјетлости живјети, а незаборава да нам се потомцима страдање не би поновило“, рекао је Ћурић.

Дарко Николић, један од аутора казао је да ова несвакидашња изложба представља један од сегмената пројекта „Виртуелни музеј Јасеновац“, на којем раде већ неколико година.

„Несумњиво да је доживљај током ове аудио изложбе далеко снажнији, дубљи и интензивнији, него када само видите неку фотографију. Све је окренуто ка томе да посјетиоци у свом унутрашњем бићу осјете лични сусрет са неким од страдалих у логору Јасеновац и да кроз тај сусрет доживе једну врсту катарзе, осјећај вриједности живота, да човјек схвати колико је сваки тренутак драгоцјен. Ова аудио изложба носи специфичан карактер који лако комуницира са људима данашњице“, додао је Николић.

Богдан Шпањевић, такође аутор изложбе рекао је да је суштина њиховог истраживања на који начин приближити причу о Јасеновцу савременим генерацијама.

„Користимо савремену технологију, те вам је, да бисте искусили ову изложбу, неопходан мобилни телефон на којем слушате осам прича о Јасеновцу. Оне су конципиране тако да вас повезују са жртвама, са људима који су стварно живјели и страдали у логору. Јасеновац се често посматра кроз злокобну, страшну калкулацију жртава. Када се сретнете са човјеком који има име и презиме, који је имао живот и могао имати будућност, ви креирате ново сјећање, свој лични доживљај који дуже траје и дубље се урезује у душу и памћење. Приче које смо овдје пласирали истраживане су у сарадњи са Музејем жртава геноцида из Београда и овај пројекат је умјетничка интерпретација догађаја, а не историјска грађа“, објаснио је Шпањевић.

Пројекат „Виртуелни музеј Јасеновца“ финансиран је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.

Oрганизатор ове аудио изложбе је Музеј Херцеговине у Требињу.