Свети Сава био је архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос српског народа пред престолом Бога живога, поручено је на традиционалној Светосавској академији која је одржана у Владичанском двору у Мостару.

На академији, коју су организовали Српска православна црквена општина Мостар и Градски одбор СПКД "Просвјета", бесједио је старјешина мостарске Саборне цркве Свете Тројице Радивоје Круљ, а у програму су учествовали ученици "Просвјетине школе" са рецитацијама, "Просвјетин" хор "Алекса" из Мостара и Етно-група "Симонида" из Невесиња.

Свештеник Круљ је, честитајући ученицима и свим присутним празник Светог Саве, нагласио да је Свети Сава архиепископ свих српских и приморских земаља, отац, учитељ, просветитељ и најљепши принос нашег народа пред престолом Бога живога, те да је Богочовјек - Исус Христос, Савино опредјељење, живот и идентитет.

„Сава је прво себе охристовио јер је његов живот од рођења проткан Сином Божијим - Исусом Христом. Његово крштење, његово управљање овом дивном хумском земљом, његово светогорско монашење и подвиг, његово архиепископовање, његова смрт, његово мучеништво, његово светитељство, све његово јесте Христово. Само као такав, Сава је могао увести свој народ у хришћанску породицу народа“, рекао је свештеник Круљ у бесједи.

Он је истакао да је Сава само као Христов и јеванђелски човјек, ширином љубави Христове успио да од српског народа учини један од најкултурнијих и најмоћнијих народа свог времена.

„Том културом и тим стваралаштвом и тим изражајем напајали су се наши преци. Требало би да се и ми напајамо. Није наш Мостар случајно прије 130 година био културни центар свих Срба и светосаваца. Нису Алекса Шантић, Светозар и Владимир Ћоровић, Јован Дучић, Атанасије Шола и многи други 'мостарски апостоли' пали с неба. Они су дисали Христом преко Светог Саве“, навео је старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.

Према његовим ријечима, баш на тој локацији у Мостару прије тачно 139 година петнаестогодишњи Алекса Шантић је са својим другарима припремио, организовао и реализовао Светосавску академију.

„Из тог Алексиног почетка са Светим Савом, произишао је Алексин 'Пут Богочовјека' и Алексин овоземаљски свршетак је баш о празнику Светог Саве, 2. фебруара. Алексин цјелокупни живот и Алексино светосавско опредјељење је било опредјељење његове цијеле генерације, односно славног доба Мостара“, поручио је Круљ.

Израз тог живота и тог опредјељења је, навео је он, Саборна црква Свете Тројице, као што је израз Савиног живота и опредјељења за Христа: Жича, Студеница, Сопоћани, Милешева, Ступови, Грачаница, Дечани, Пећаршија...

„Наш образ треба бити Свети Сава, а наше опредјељење и наш пут је Христос Господ. Да бисмо крочили на тај пут, требамо се пробудити из мртвога сна љености, немара, неодговорности и гријеха. И не само то, ми овдје у Мостару и Долини гдје дувају противни вјетрови, морамо да будемо изнад просјека да бисмо били равноправни са просјечнима. Знам, није то лако“, навео је свештеник Круљ.

Он је подсјетио да није било лако ни славним мостарским прецима по турским тамницама, аустроугарским казаматима, усташким стратиштима, комунистичком сивилу и најновијем погрому и прогону, па су опет иза себе, а за нас и нашу дјецу, оставили величанствена дјела светосавске културе.

„Нека и нама, у овом нимало лаком и благонаклоном времену и тренутку, светосавски образ и хришћанско опредјељење буде живот да би оживотворили Саборни храм и истински обновили себе и Мостар“, поручио је Круљ.

Светосавској академији присуствовали су конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске, представници српских удружења, те бројни гости.

Светосавска академија у Мостару одржава се традиционално од 2009. године, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године, када ју је организовао чувени српски пјесник Алекса Шантић.