У Музеју Херцеговине вечерас је отворена изложба „Вез и златовез из фундуса Музеја Херцеговине у Требињу“, аутора Божане Ђузеловић, вишег кустоса етнолога.
На изложби су представљени текстилни предмети украшени везом и златовезом, који припадају традиционалној култури Херцеговине с краја XIX и почетка XX вијека, а чувају се, као музејски експонати, у Етнографској збирци Музеја Херцеговине.
Према ријечима аутора неки од ових предмета су по први пут представљени публици, која је могла да се увјери у вјештину врсних херцеговачких везиља.
Она је истакла да су поред предмета украшених златовезом, изложени и предмети од чохе на којима су се украси радили обичним везом, уз кориштење разнобојног конца.
„За простор источне Херцеговине карактеристична техника украшавања је покрстица која се изводила на свим подлогама, од платна до сукна и чохе. Вез и златовез се израђивао у кућама, као дио домаће производње, док се крајем XIX вијека у Требињу отварају и занатске терзијске радње, у којима терзије израђују традиционални костим и украшавају га везом и златовезом“, навела је Ђузеловић.
Она је додала да су најпознатије терзије у Требињу били Илија Пуцарић, Ибрахим Зубчевић, Паско Зане и терзије Хаџихасановић, Шави, Барјактаровић, Златић, Похрдлић, а помињу се и Лука Милојевић и Ђорђо Томовић из села Добромана.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже да херцеговачку ношњу, вез и златовез карактерише богаство колорита.
„Жељели смо да прикажемо колико је поднебље у којем живите важно за све оно што радите и да покажемо како су неуке жене своје мисли и осјећања изражавале кроз умјеће које су имали у својим рукама и они су не само музејски експонати, већа и мала умјетничка дјела“, истакла је Грујић.
Она је додала да су поред аутора, у припреми учестовали сви кустоси из Музеја, шнајдер Сања Шантић која је оживјела лутке са поставке и сликар Теофил Окиљевић који је осликао двије слике за потребе ове изложбе.
У културном дијелу програма учествовала је женска етно група "Нагоркиње" и мушка група "На камену камен".
Изложба је реализована под покровитељством Министарства просвјете и културе и Града Требиња, у организацији Музеја Херцеговине.
За посјетиоце биће отворена до краја јануара 2022. године.
Шта Ви мислите о овоме?