„Пошто је миграција из села у градове већ у великој мјери била завршена, када су рурални говори почели да нестају, овим послом почео сам да се бавим водећи се Вуковом мишљу да би требало спасити оно што је 'забачено или заборављено'.

У издању наше куће, ЈУ Центар и информисање и образовање Требиње, из штампе би ускоро требало да изађе „Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег новинара и уредника „Гласа Требиња“.

Као плод више од четири деценије преданог рада на сакупљању и тумачењу лексичке грађе овог краја - из говорне праксе, књижевности и стручне литературе - Марићево капитално дјело на близу 1.000 страница доноси око 90.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора.

На рјечнику је – свједочи аутор у предговору издања – озбиљније почео да ради још 1980. године, уз своје новинарске послове обилазећи често херцеговачка и сусједна подручја, мада се овдашњом типичном лексиком, без нарочитог метода, бавио и раније, још током седамдесетих година.

„Пошто је миграција из села у градове већ у великој мјери била завршена, када су рурални говори почели да нестају“ - пише аутор у уводном слову – „овим послом почео сам да се бавим водећи се Вуковом мишљу да би требало спасити оно што је 'забачено или заборављено'. Због тога почео сам да прикупљам језичку грађу и из литературе, почев од народне и епиграфске књижевности до савремене прозе, етнолошких студија и лексикографских издања везаних за матична, рубна и сусједна подручја источнохерцеговачких говора“.

У основама овако монументалног подухвата морало је да стоји нешто веће од личних сентимената према свом језику и завичају. У деценијама када су убрзана друштвена кретања и нове околности живота драматично мијењали и нашу језичку супстанцу – било је важно сабирати и сачувати све оно што се у тим процесима неповратно осипало. Кад појам изгуби употребну вриједност - и ријеч која га означава временом ишчезава у свијести говорника. Униформисани језички стандард поравнава живописну рељефност народног говора. Све оно што је у лексици или фрази исувише локално, завичајно или одвећ анахроно, језик саобразан потребама новог доба, често и са стидом, одбацује као вишак и препушта забораву.

Осврнућемо се и на још неколико ауторових напомена. Иако појам источнохерцеговачки матични говори измиче прецизнијем географском одређењу, предмет свог рада Марић дефинише као „говор који се, својим постањем и општим третманом у науци, углавном односи на Стару и Источну Херцеговину, а својим бројним рефлексима и широким утицајима, и на сусједна подручја, на централну Херцеговину, долину Неретве, сјеверну Херцеговину, Конавле, Дубровник, Приморје“.

Подсјећа да источнохерцеговачки говор „своја богата изворишта има у народној књижевности, у значајној мјери чинио је основу дубровачког књижевног језика 15. и 16. вијека, а у оквиру Вукове реформе послужио је као основа српскохрватског књижевног језика јекавског нарјечја“.

И најпосле, аутор напомиње да је у свом вишедеценијском раду „сабирао ријечи којих нема у другим рјечницима, које се никако или веома ријетко користе у другим говорима и ријечи које у говорима источнохерцеговачког типа имају већи полисемијски потенцијал“.

Недјељко Марић, ријеч по ријеч, деценијама је градио своју импозантну лексикографску грађевину, својеврсни споменик предачком језику свој краја. Као ерудита и посвећеник посла, градио је у стваралачкој осами, у тишини и без сувишне рекламе, са свијешћу и одговорношћу јавног радника који се безинтересно предаје послу од опште важности и ползе. Утисак је да су за његово капитално дјело знали тек ријетки, његови пријатељи и најближи сарадници, а шира заједница, опет из казивања других - тек када нас је због болести напустио.

Истраживачки напор, у који је стао скоро цијели један живот, биће без сумње драгоцјен прилог нашој филологији. Дијалекатски рјечници, рекли би упућенији, и више су од стручног приручника: као ризница лексичког блага живог, народног говора, који настаје и развија се у спонтанитету колективне креативности - они су непресушан извор драгоцјених података о нашем човјеку, његовом начину живота и погледу на свијет, нашој култури, историји и традицији. Зато се и њихови творци уписују у ред заслужних прегалаца на пољу културе.

Свом граду и Херцеговини Недјељко Марић је даровао задужбину која по вриједности и значају далеко надилази оквире наше завичајне, научне и стваралачке, баштине. Центар за информисање и образовање, установа у којој је провео цијели свој радни вијек, захвална је на прилици да као издавач на ту задужбину стави и свој скромни камен.

„Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“ требало би да буде представљен и широј публици до краја ове године.