У Музеју Житомислић вечерас је отворена изложба "Гроф Сава Владиславић", чији су експонати стигли из предсједничке библиотеке Владимира Путина, предсједника Руске Федерације.

Изложбу су организовали Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва Просвјета Мостар и Фондација Музеј Житомислић у оквиру традиционалне манифестације Шантићеве вечери поезије.

Из Фондације Музеја Житомислић је саопштено да је изложба из предсједничке библиотеке посредством Амбасаде Русије у БиХ уступљена Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а фотографије су аутентичне са описима на руском језику.

Директор Фондације Музеј Житомислић Дејан Дилберовић рекао је да је значајно што се ова изложба приказује у Житомислићу јер је Сава Владиславић био један од највећих добротвора Манастира Житомислић и давао је велике прилоге и поклоне у виду књига, икона и црквених предмета.

- Нажалост, много тога није сачувано, али ипак постоје историјски трагови по којима се види да је Владиславић имао посебну наклоност према Манастиру Житомислић, као и да је био посебно везан за Херцеговину - истакао је Дилберовић.

Он је напоменуо да је Манастир Житомислић кроз вијекове имао различите економије и дјелатности, а једна од њих била је и културна мисија, те тако овај музеј постоји већ 163 године.

На отварања изложбе о Сави Владиславићу је говорио декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву и предсједник Главног одбора СПКД Просвјета Драга Мастиловић.

Сава Владиславић рођен је 25. јануара 1668. године у Јасенику код Гацка у познатој властелинској породици Владиславића.

Школовао се у Дубровнику гдје је почео да се бави трговином. Ту је упознао руског дипломату грофа Лава Толстоја, који је убрзо уочио његове способности, а посебно његово добро познавање политичких прилика у тадашњим млетачким и турским посједима на Балкану и придобио га за руску службу.

Потом Владиславић одлази у Цариград гдје је, поред трговачких послова, ступио у руску службу.

Мастиловић је навео да је Владиславић упознао цара Петра Великог у Азову 1702. године, а након тога своју политичку и дипломатску каријеру наставља у Москви, па затим опет у Цариграду, одакле годину касније доноси цару тајни дипломатски спис под насловом "Тајни опис Црног мора".

- Сава је у Москви постао миљеник и савјетник Цара Петра Великог, а потом и његове насљеднице царице Катарине и личност од њиховог највећег повјерења. Најповјерљивије и најосјетљивије политичке и дипломатске мисије обављао је управо Владиславић. Титулу грофа стиче 1725. године - додао је Мастиловић.

Између осталих дипломатских успјеха, Сава Владиславић је у име руског цара закључио савез са молдавским кнезом у Јашију, мир са турским султаном на Пруту, а током рата са Швеђанима, који је завршен руском побједом на Полтави 1709. године, био је шеф снабдијевања цјелокупне руске војске.

- Био је главни креатор успјешне монетарне и финансијске реформе Руског царства, а сматра се и оснивачем руске обавјештајне службе - додао је Мастиловић.

Због бројних дипломатских успјеха и других услуга које је учинио руској империји Сава је од Петра Великог и Катарине дарован бројним имањима, дворцима и трговачким привилегијама.

- То му је омогућило да издашно помаже православне цркве и манастире, посебно по Херцеговини и данашњој Црној Гори и тако стекне епитет великог добротвора. Књиге и остале црквене предмете које је Сава слао из Русије и данас се чувају у неким црквама и манастирима - рекао је Мастиловић.

Сава Владиславић је умро 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу, гдје је и сахрањен у царској гробници, у крипти Благовештанске цркве Лавра Александра Невског.

Изложба "Гроф Сава Владиславић" је у Музеју Житомислић отворена до 25. октобра.