У Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у протеклом периоду завршена је или је у току израда бројних конзерваторско-рестаураторских пројеката, изјавила је Срни начелник Одјељења за заштиту културно-историјског насљеђа у Заводу Милијана Окиљ.
 

Неки од њих су обнова Цркве Светог арханђела Михаила у Трновом Долу у општини Билећа, обнова Цркве Светог арханђела Михаила у Величанима у Требињу, затим обнова зграде Музеја ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду.

Ту је и реконструкција Цркве цара Константина и царице Јелене у Гомиљанима у Требињу, обнова моста Овчији брод у Невесињу, изградња трпезарије манастира Завала, те реконструкција Сат-куле у Бањалуци.

- Активно је настављен рад на евидентирању средњовјековних некропола са стећцима, као и рекогносцирање терена појединих општина Републике Српске. У сарадњи са студентима Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањалуци планирано је архитектонско снимање објеката народног градитељства на простору Мањаче - рекла је Окиљева.

Она је истакла да Завод перманентно ради на евидентирању насљеђа, те да се често и на захтјев грађана излази на терен ради увида у стање појединих објеката.

- Ако се утврди да посједују архитектонске, историјске и друге вриједности стављају се у режим претходне заштите, након чега се ради даље проучавање - навела је Окиљева.

Она је додала да је више објеката који раније нису били евидентирани, те да је највећи број њих народног градитељства.

- На примјер, село Увјећа код Требиња има мноштво појединачних објеката, што је публиковано у Атласу народног градитељства. Осим тога, Стари дервентски водовод, Спомен-костурница у Штрпцима код Рудог, Спомен-костурница у Вардишту, те више објеката који се односе на Први свјетски рат - рекла је Окиљева.

СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ - СВЈЕДОЦИ ЗНАЊА И МОГУЋНОСТИ ПРЕДАКА

- Споменици културе представљају заједничко богатство које свједочи о знању, хтјењима и могућностима наших предака, а ми смо привремени уживаоци и то нас чини одговорним за очување трага наше генерације - истакла је за Срну Окиљева.

Она је напоменула да је грађена средина, у којој се одвијају све функције људског живота, настајала у дугом периоду, некада тако дугом да сеже до праисторије, те се таложила тако да су многе генерације оставиле траг у њој.

- Живимо на подручју које су походили многи освајачи, задесиле многе невоље, а током бурне историје уништени су многи трагови. Материјални остаци прошлости `причају` историју и често су једини свједоци када више нема писаних извора - рекла је Окиљева.

Она је напоменула да сваки појединац посједује лично насљеђе које чува и жели да прослиједи будућим генерацијама.

- Исто тако на нивоу заједнице треба да бринемо о насљеђу, познајемо историју и културу народа и простора гдје живимо. То представља наш идентитет, јер - шта су друштва без коријена? - упитала је Окиљева.

Она сматра да свијест друштва о значају насљеђа није на завидном нивоу.

- Посебност градитељског насљеђа лежи у томе што се његова вриједност не односи само на физичку структуру. Његова вриједност лежи у ономе шта оно значи за људе. Одговорност заједнице је да подиже свијест својих чланова о насљеђу, а не само служби заштите насљеђа - рекла је Окиљева.

ЈАЧАЊЕ СВИЈЕСТИ О ЗНАЧАЈУ НАСЉЕЂА

Она је навела да Завод на различите начине ради на јачању свијести о значају насљеђа, као што је организација изложби, предавања, те путем издавачке дјелатности.

Према њеном мишљењу, потребно је константно подизати свијест појединаца о значају споменика и културног насљеђа, а један од начина је да се о томе говори у јавности, као и да се у образовању обрађују ове теме, те на различите начине анимира јавност.

Као примјер Окиљева је навела да је Завод прије неколико година, поводом Дана европског насљеђа, у сарадњи са основним и средњим школама општине Вишеград организовао акцију "На обалама дјетињства", те су ученици радили ликовне радове са темом културно-историјског и природног насљеђа Вишеграда.

- На крају је организована изложба на мосту, а најбољи радови су награђени симболичним наградама. На тај начин млади су подстакнути да размишљају о насљеђу - рекла је Окиљева.

Она је истакла значај и што је вишеградски Мост Мехмед-паше Соколовића 2007. године уписан на Листу свјетског насљеђа, односно једно је од културних насљеђа у свијету које значајем и вриједностима превазилази границе земље у којој се налази.

ИЗ СРПСКЕ ДЕВЕТ НЕКРОПОЛА СА СТЕЋЦИМА НА ЛИСТИ СВЈЕТСКОГ НАСЉЕЂА

Окиљева је навела да је на ову листу 2016. године уписано и 28 средњовјековних некропола са стећцима, у оквиру серијске номинације Србије, Црне Горе, Хрватске и БиХ, а од којих се девет налази у Републици Српској.

Некрополе се налазе на подручју општина Билећа, Соколац, Рогатица, Шековићи, Берковићи, Невесиње, Фоча и Калиновик.