Уредник француског магазина "Фигаро" Жан-Кристоф Бисон изјавио је да ће из потресног Филма "Дара из Јасеновца" свијет коначно сазнати шта се догађало у логору над којим су се згражавали чак и Нијемци, говорећи да је суровији од њихових.
 

- Стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома сурово су убијени и коначно ће се чути о томе. Тим боље ако ће то да учине кинематографија и добар филм - рекао је за "Вечерње новости" Бисон, који је посредством "Твитера" послао поруку јавности да се остварење редитеља Предрага Антонијевића приказује у САД и да га обавезно треба погледати.

Он оцјењује да има великих изгледа филм буде приказан и у Европи и истакао да је посредством свог налога на "Твитеру", који слиједи 30.000 људи, од којих много њих из свијета филма, послао твит, како би скренуо пажњу и иницирао да се то оствари.

Бисон напомиње да се у Француској мало говорило о концентрационим логорима све до краја седамдесетих година прошлог вијека, да ни Јевреји нису много причали о томе, јер су ране биле дубоке и свјеже, те напомиње да не треба заборавити ни да је било Француза који су се нашли на страни колаборациониста и који су индиректно учествовали у депортацијама Јевреја.

Он наводи да у тренутку када је избио рат у бившој Југославији и када су Срби у Француској представљени као једини "лоши момци" није било занимљиво да се прича о логору у којем је убијено 700.000 Срба.

- Раније, имајући у виду да је /предсједник СФРЈ Јосип Броз/ Тито био Хрват, а да су Јасеновац држали Хрвати, постојала је и чињеница да је Хрватска хтјела, на неки начин, да у југословенској историографији избрише тај дио. Све су то разлози који су утицали да се овдје много не чује за Јасеновац - наводи Бисон.

Он истиче да филм јесте фикција, али да се заснива на историјским чињеницама.

- Из многих филмова заснованим на истинитим причама сазнали смо много о догађајима у Другом свјетском рату, као из Спилбергових, на примјер. Дарина романескна судбина, заиста, заслужује филм. А изнад тога постоји и историјска реалност - наглашава Бисон.

Када је ријеч о ширем историјском контексту, Бисон наводи да они који не знају да је 700.000 Срба масакрирано не могу да разумију зашто су били толико револтирани када су Хрвати поново изнијели своје шаховнице.

- Не кажем да то треба да оправда неке догађаје из деведесетих година прошлог вијека, које су изазвали Срби. Али, много тога објашњава. Овде су на конфликт деведесетих у бившој Југославији гледали као да је без корјена и веза са Другим свјетским ратом. Народ, који су хтјели да истријебе, као Србе четрдесетих у Хрватској, имао је чега да се плаши и разлог да се брани од оних који су портпароли такве прошлости - рекао је Бисон.

Он напомиње да се о "Дари из Јасеновца" прича у филмском свијету.

- Техничари француских филмских студија, који су имали контакте и учествовали на заједничким снимањима, пренијели су ми да је филм грандиозан, са амбицијама да вјерно реконструише догађаје о којима говори. Од почетка се видјело да није ријеч о обичном филму, већ о веома важном остварењу. Глумци и екипа су осетили значај филма, и то се осетило у њиховом раду. Једноставно, то је више од филма - рекао је Бисон.

Најишчекиванији српски филм ове године "Дара из Јасеновца" редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну свјетску телевизијску премијеру на Радио-телевизији Србије 20. фебруара у 20.00 часова, на Првом програму.

Историјска драма "Дара из Јасеновца", снимљена на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, била је српски кандидат за "Оскара".

Ово филмско остварење премијерно је приказано 25. новембра у Грачаници. Београдска премијера, уз присуство ауторске и глумачке екипе, заказана је за 22. април када се обиљежава 76 година од пробоја посљедњих заробљеника из логора Јасеновац.