За светитеља лелићког речено је да он није живео, него српски народ у њему, а српски народ у њему био је само посрбљено име Исуса Христа. Таквим животом он је постао украс не само светосавске него и све православне цркве.

Овим речима о Светом владици Николају Велимировићу, Николају Српском, беседио је академик Матија Бећковић у суботу у Ваљеву на свечаној академији поводом три јубилеја великана хришћанске мисли – 135 година од рођења, 60 година од упокојења и 25 година од повратка Николајевих моштију у Србију.

„Човек и народ који не пређу голготски пут само су кандидати за народ и човека, а не прави човек и прави народ”, цитирао је Бећковић владику Николаја, описујући га као великог страдалника за истину.

– Учитељ у Драчићу и Лесковицама постао је учитељев учитељ не само широм светосавља, него у свим православним световима. Онај кога нису примили у војску због уских груди, непоколебљивом вером је своје груди толико проширио да је у њих примио сав људски род. Онај кога су због слабашног тела једва примили у богословију постао је непорушиви духовни стуб свих богословија – истакао је Бећковић.

Низбрдица колико их је имао Николај, има и његов народ, оне су често сезале у толике дубине да се чинило како немају дна, рекао је академик.

– Али се, бар што се тиче Светог Николаја, испоставило да су уследиле ништа мање узбрдице које су га преместиле на иконе и винуле у висине без краја. Надамо се да таква узбрдица чека и распети српски народ чија низбрдица још не престаје. Верујем да ће се испунити реч да Господ највише бије у царству земаљском оне које прославља у царству небеском. И да злотвори никад не знају шта раде. Убијајући праведника, убијају себе, а праведника прослављају – поручио је Матија Бећковић.

Дуго се говорило да у Бога верују само неуки, али развој науке је то демантовао и доказао да вера науци не смета, беседио је академик, додавши да, као што нема атеистичке поезије, нема ни атеистичке науке.

– Атеиста је најмање међу највећим научницима. Све је мање оних безбожника који мисле да је Бог у њиховој надлежности и да од њихове вере или невере зависи да ли он постоји или не – рекао је Матија Бећковић.

Немачка крв истекла на Колубари

Упитао је у својој беседи Матија Бећковић да ли је српски народ данас онај народ чији је официр био мајор Александар Мишић, син Немице Лујзе и војводе Живојина Мишића, који је као ухапшеник у Другом светском рату спроведен у Ваљево.

– На иследникове речи да Немци рачунају на његово разумевање с обзиром на то да је пола његове крви немачко, Мишић је одговорио: „На ту половину не рачунајте. Она је истекла на Колубари”. Да ли ћемо дочекати да ту реченицу коначно прочитају српски ђаци у својим читанкама? – питао је Бећковић.

О Титу

Поводом најаве да ће се Тито појавити у Лондону на позив британске владе, владика Николај је 1946. године, подсећа Бећковић, написао писмо архиепископу кантерберијском у којем наводи: „Ваше високо преосвештенство зна ко је тај човек био, шта је радио и шта он представља. Његов досије требало би да буде шокантан за сваког савесног Енглеза. Он је своје криминалне методе, којих се свет гнуша, сматрао законитим. Крајем рата масакрирао је заробљене противнике на начин који сваку људску савест мора оставити запрепашћеном, а сваког људождера у Полинезији запањеним и преплашеним.”

Слободан Ћирић